Иако сте млади - не узимајте здравље „здраво за готово"

„Млади су генерално најздравији део популације. Кад имате 20, 22, 23 године, очекивано је да будете у најбоњој топ-форми. Али постоји једна цака, а то је да млади могу својим понашањем да промене то добро здравље", рекла је др Милена Томашевић, из Студентске поликлинике у Београду.

Објашњава да су у том смислу посебно ризични, коришћење психоактивних супстанци, конзумирање алкохола, незаштићени сексуални односи.

„Млади су специфична категорија, са посебним захтевима, тешкоћама и захтевима", додала је помоћница директора Клинике „Др Лаза Лазаревић", психолог Татјана Суботић.

„Према неким статистикама на светском нивоу, око 20 посто младих има неке тешкоће са менталним здрављем, или их искуси током одрастања", каже Татјана Суботић.

Др Томашевић наводи да су најчешће дојагнозе код младих акутне респираторне, уринарне инфекције, полне инфекције, анемије. Али, наглашава, све више у последње време, присутне су и промене менталног статуса код младих.

„То су афективни проблеми везани за анксиозност, депресивност, за неко каналисање беса, проблеми везани за тешкоће у контроли понашања, поремећај исхране, на жалост, ризично понашање, склоност ка самоубиству, као посебна тема, врло важна када је здравље младих у питању", каже психолог Татјана Суботић.

Бесплатно саветовалиште 

Од 15. маја, у Клиници „Др Лаза Лазаревић", ради и бесплатна телефонска линија за младе са наведеним проблемима и њихове породице. Број телефона је 0800 309 309, опција 3.

Када је реч о здравственом стању наших младих током пандемије, др Томашевић каже да у Студентској поликлиници доста „претрпело" Саветовалиште за ХИВ.

„Никада до сада није било толико ризика, толико сексуалних односа за једну ноћ, са непознатим особама, некоришћење кондома, коришћење психоактивних супстанци... Никада није било толико суза у Саветовалишту, и можда, најмањи број до сада тестираних, али зато, највећи број позитивних", објаснила је др Томашевић и додала је поента у превенцији и избегавању ризичног понашања.

С друге стране, на Клиници „Др Лаза Лазаревић" је у последње време повећан број првих психотичних епизода, анксиозности и депресије.

Говорећи о пацијентима са ковидом на Студентској поликлиници, др Томашевић каже да они који су вакцинисани имају много лакшу клиничку слику и наглашава да је вакцијација младих врло важна.

„Од првог јула до сада имамо 51. пацијента код нас који је позитиван, то су углавном деца која су се вратила са летовања", рекла је др Томашевић.

На вакцинисање младих позива и психолог Суботић.

„Верујем да неизвесност која је постојала, болест неких њихових пријатеља, чланова породице, неко туговање, губитак некога, јесте нека врста стреса", каже Суботић.

Др Томашевић подсећа на симптоме који млади не треба да игноришу а међу њима су повишена температура, губитак чула мириса, укуса, стезање у грудима, бол у мишићима претерани умор, малаксалост. Позива на редовне систематске прегледе и превенцију.

Када је реч о менталном здрављу, Суботићева подсећа да је суштина у томе да се младима пренесе да је тражење помоћи стручњака, када постоји проблем - сасвим нормална, очекивана, а и доступна ствар, као и цивилизацијска тековина.