Реуматске болести не погађају само људе старије животне доби

Према подацима Европске лиге за борбу против реуматизма у Европи сваки четврти становник, без обзира на доб, болује од неког облика хроничног реуматизма, наглашава др Мирјана Лапчевић, председница Удружења пацијената оболелих од реуматских болести.
На основу ових података може се проценити да у Србији преко милион и 800.000 људи болује од реуматских болести.

„Међутим, када говоримо о запаљенским реуматским болестима које се јављају код младих, најчешће од двадесетих до четрдесете године, што су такозвани хронични артритиси, од њих болује око 100.000 у Србији и 2.000 деце“, напомиње др Лапчевић.

Постоји више од 200 различитих реуматских болести које се могу груписати у две велике групе. Једне су дегенеративне и јављају се код старијих и средовечних људи, мада могу и код младих, посебно после спортских повреда или других траума.

Другу групу чине запаљенске реуматске болести које се углавном јављају само код младих и радно активних, и то више код жена него мушкараца.

Ради се о системским, хроничним, запаљенским, аутоимуним болестима које могу да захвате било који орган, најчешће очи, плућа, бубреге, а могу да захвате и срце.

„Ради се о озбиљним, хроничним болестима које уколико се рано не открију и не лече адекватно, изазивају инвалидност и прерану смрт“, напомиње саговорница Иване Божовић.

„Не одлажи, време је за рад“

Удружење пацијената оболелих од реуматских болести покреће кампању „Не одлажи, време је за рад“.

Бриселска декларација, коју је 2010. године издала Европска лига за борбу против реуматизма, каже да су најчешћи разлог инвалидности, одсуствовања с посла и раног пензионисања последице нелечених реуматских болести.

„То је разлог да ми оболеле и остале грађане, као и државне институције, мобилишемо да сви, на заједничком задатку, покушамо да људима објаснимо да без обзира што имају болест, без обзира што имају или немају инвалидност, они могу да раде, са мањим или већим ограничењима“, наводи др Лапчевић.

То је важно пре свега зато што им рад омогућава да лакше контролишу болест. Поред тога, на тај начин су и за себе и за своју породицу, као и за друштво у целини, од користи.

Помоћ Националне службе за запошљавање

Сви они који имају некакво стање или болест која утиче на радну способност могу да се укључе у процес процене радне способности коју Национална служба за запошљавање реализује са Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање, објашњава Срђан Андријанић из Националне службе за запошљавање.

„Комисија за вештачење коју Фонд формира процењује индивидуално. Јако је битно да је тај поступак од 2010. ступањем на снагу Закона о професионалној рехабилитацији осавремењен и укључио је поред медицинских елемената и одређене социјалне критеријуме“, додаје Андријанић.

Суштина је у томе да се врши процена шта одређено лице може да ради имајући у виду његову струку, квалификације, личне способности, афинитете и социјални статус.

Уколико оболела особа није запослена, први корак је да се пријави на евиденцију Националне службе за запошљавање. После тога се подноси захтев за процену и комисија доноси налаз, мишљење и процену на основу које се доноси решење.

„Комисија процењује да ли је то лице за отворено тржиште рада или је потребна додатна подршка где се добија статус особе са инвалидитетом, или му је потребна асистенција, прилагођавање радног места и ту Национална служба може додатно да помогне“, истиче Андријанић.