Пет порција воћа и поврћа дневно, умереност и кретање – рецепт за дуговечност

Пролећна дијета практично не постоји као нешто што је јасно дефинисано у хигијени исхране, већ је више одређено тиме које намирнице можемо да купимо на пијаци и у продавницама.

Подразумева се да после зимског периода када смо јели храну богатију мастима, пре свега месом, пређемо на исрхрану у којој има више воћа, поврћа и осталих намирница, наглашава др Марија Анђелковић, нутрициониста из Центра за спортску исхрану и суплементацију, која је учествовала у изради програма исхране и суплементације за око 200 професионалних и врхунских спортиста Србије.

„Ми још увек имамо празничну трпезу препуну различитог меса, јела и салата које су мало масније него уобичајено и великом количином јаја које смо појели. Зато се подразумева да у наредном периоду, када купујемо храну и када је бирамо, бирамо што већи унос воћа и поврћа. То практично значи да би свако од нас током дана требало да унесе барем пет порција воћа и поврћа, јер према неким последњим студијама, то је рецепт за дуговечност“, напомиње нутриционисткиња.

Већина онога што би требало да купујемо на пијаци у наредном периоду је богато антиоксидансима и то је та велика предност воћа и поврћа које стиже у пролеће.

„Шта значи антиоксиданси? Значи да они ослобађају одређене супстанце које у нашем организму треба да поправе мале, ситне грешке које свакодневно настају“, додаје Анђелковићева.

Та оштећења у суштини су последица живота самог. Некада настају и од физичког напора или посла којим се бавимо, а ти слободни радикали који могу да направе проблем нашем организму и системски угрозе наше здравље, када поједемо тих пет порција воћа и поврћа уносимо довољно антиоксиданаса који треба да поправи те грешке, објашњава нутриционисткиња.

Треба, такође, имати у виду да термичка обрада воћа и поврћа у великој мери оне витамине и минерале који су нам најважнији уништава.

„Читава ова револуција која је кренула са сировом исхраном, пре свега воћем и поврћем, једним делом је врло исправна и у сваком случају, када имамо прилику, увек би требало да бирамо сирову храну“, напомиње саговорница Бранка Веселиновића.

Поред тога, не сме се заборавити и на хидрацију. Није довољно само унети одговарајуће намирнице већ и довољну количину течности. Јутро можемо започети лимунадом, чајем или, ако је могуће, природно цеђеним соковима.

Према стандардима Светске здравствене организације мушкарци би дневно требало да унесу два и по литра течности, а жене два. У тај збир улази и она количина течности коју унесемо путем намирница које поједемо.

„То није мало и често нисмо свесни да није тако лако унети два литра течности, али то је навика која мора да се вежба“, наглашава гошћа Јутарњег програма.

Пролеће није време када би требало да кренемо са наглим дијетама и неконтролисаним избацивањем читавих група намирница, упозорава нутриционисткиња.

„То не треба радити јер избацивање великих група намирница или избацивање угљених хидрата, или меса, или масти и тако даље, често води ка неким грешкама. Тако да никако не треба бити искључив и практиковати шок терапију. Идеално би било само смањити количину“, препоручује Марија Анђелковић.

Разноврсност, шареноликост намирница на трпези, доста боја, умерена количина и најважније – кретање – то је основни рецепт за здрав живот.