Упркос пандемији, не заборавите на своје зубе

Пандемија је свакако утицала на чешће избегавање одласка код стоматолога. Професија стоматолога је таква да се пацијенти свакако плаше, а посебно деца, када треба да имају неку интервенцију.

„Најмлађи се неретко боје белих мантила, зујалица, па и мириса у стоматолошким ординацијама, зато се ми као дечји стоматолози трудимо да први њихов долазак учинимо пријатнијим", рекао је, гостујући у Јутарњем програму, професор Стоматолошког факултета у Београду др Зоран Мандинић.

Професор Мандинић је додао да, нажалост, пандемија утиче на број пацијената и интервенције.

Током априла прошле године, стоматолошке клинике на Факултету су радиле и дежурале, а најчешће су биле ургентне интервенције, односно све оно што не може да чека.

Светски дан оралног здравља се обележава од 1994. године под окриљем Светске здравствене организације.

Од 2013. године, датум има и посебну тему која сада, 2021. носи назив „Буди поносан на своја уста".

И Србија се као део Светског удружења стоматолога прикључује редовно кампањама о промоцији оралног здравља. Ове године, у оквиру кампање планиран је и стручни симпозијум.

„Некако ми се чини да орално здравље посматрамо мало другачије. Као да орално здравље није важно, о као да не представља нераскидиви део општег здравља. Ту као професионалци морамо много да радимо, али и кроз индивидуално здравствено-васпитни рад, кроз групну едукацију наших најмлађих, учинимо да стекну навике када је орално здравље у питању", додао је др Мандинић. 

Наводи да радно активно становништво долази код стоматолога и ординације у домовима здравља, али уз плаћање, за разлику од деце, студената, пензионера, трудница и осталих одређених група пацијената.

„Мислим да је ту проблем јер стоматолошке услуге нису доступне свима. С друге стране, здравствена свест није на завидном нивоу. Не могу да кажем да је на ниским гранама, као што је рецимо била пре 15, 20, 30 година. Ипак данас, савремена средства комуникације и здравствено-васпитни рад је омогућио становништву да увиде које су то основне тенденције у очувању оралног здравља, кроз примарне мере превенције", испричао је др Мандинић.

Професор указује на нова истраживања према којима дванаестогодишњаци у Србији имају нешто мање од три оболела зуба, за разлику од вршњака у Великој Британији или Скандинавији, где је број оболелих сталних зуба мањи од један.

Додаје да је за превентиву важна исхрана са смањеном количином угљених хидрата, и уоброченост. У позорава да многе намирнице имају шећер, иако нам то тако не делује, па да на то свакако треба обратити пажњу.

Важно је и избегавање такозване лепљиве хране која је добар супстрат за настанак киселог денталног плака у којем се налазе микроорганизми.

„Каријес је инфективно оболење изазвано специфичном бактеријском инфекцијом управо захваљујући присуству угљених хидрата и микроорганизама унутар денталног плака, који обарају тај пе-ха. Ако се често конзумирају угљени хидрати, наша пљувачка, својим заштитним механизмом неће моћи да неутралише киселост, и долази до појаве каријеса. Апелујем на родитеље да малишанима уоброче оброке - три оброка, две ужине и вода између буде неки основни баланс", објаснио је проф. др Мандинић.

Каже да нездрави зуби могу да упуте на неке друге болести.

Млечни зуби су важнији него што се мисли 

„У нашем народу присутан је стереотип да млечни зуби нису важни, да су променљива категорија и да их не треба чувати. С друге стране када дође до озбиљних компликација на пулпи, рецимо па је неопходно млечни зуб екстраховати, велики број родитеља тај зуб чува ради чувања места. То је потпуно погрешно, јер сваки гангренозни зуб представља улазна врата инфекције", каже професор Мандинић и додаје да инфекција зуба може да се пренесе до виталних органа и угрози функцију срца, зглобова, бубрега...

Када је реч о евентуалној повезаности коронавируса и здравља зуба и усне дупље, за сада још нема адекватних студија о могућим корелацијама, али исттраживања се свакако раде.

Ипак, професор наводи да константно ношење маске током дана, може додатно да исуши оралну слузокожу и да се у том смислу могу изгубити заштитне функције пљувачке. Сува уста, наводи доктор, могу пореметити и оралну биофлору што може да доведе до парадонталних обољења у време пандемије.

„Неопходно је време да установимо да ли ће бити последица и какве ће оне бити", рекао је проф. Мандинић, и додао да, када прође пандемија - треба да се осмехнемо.

„И мојим пацијентима - деци, и родитељима желим широк осмех. Родитељи су ипак креатори у најранијем узрасту живота и здравља своје деце и ја бих заиста апеловао да поведу рачуна о превенцији, када је орално здравље у питању", закључио је професор Мандинић.