Биљни савезници за здравија плућа: оман, плућњак, дивизма, месождерка

Биљка плућњак одавно је позната као делотворан лек, као што јој име каже, за плућа. Самоникло расте широм Европе, западне Азије и северне Америке, у густим листопадним брдским и планинским шумама, међу жбуњем, у шикарама, уз путеве и на влажним ливадама.

„То је врло занимљива биљка која има ружичасте и плавичасте или готово беле цветове. Њено само име плућњак, српско, али и латинско Pulmonaria officinalis, указује на вишевековну употребу ове биљке при лечењу свих врста проблема са плућима. Употребљава се лист или, ређе, цео надземни део биљке у цвету“, истакао је Момчило Антонијевић, новинар и народни травар.

Овај весник пролећа, који се на шумским пропланцима може наћи од марта до маја, користи се код кашља, бронхитиса, упале плућа или било које друге тегобе која има везе са респираторним системом.

Може да се суши тако што се у танком слоју поређа на промајном месту у хладу по чистом столњаку или послужавнику. После седам до 10 дана сув плућњак се уситни и чува у добро затвореној тегли или папирној кеси.

„Једна супена кашика чаја прелије се шољом кључале воде, промеша се, поклопи и остави да стоји 15 до 20 минута, процеди се и пије – две до три шоље у току дана“, објаснио је Антонијевић.

Осим тога што благотворно делује на органе за дисање, плућњак садржи велику количину танина па може да се користи за заустављање дијареје, посебно код деце.

Оман је још једна народни лек против упале плућа, кашља, бронхитиса и алергијског ринитиса. Код ове биљке користи се корен.

„Изгледа као сунцокрет, има дивне жуте цветове. Оман је врло корисна биљка јер дезинфикује органе за дисање и у свом корену – ризому, садржи велики количину етарског уља.

Препоручује се онима који пуше, имају проблем са упалом плућа, са бронхитисом, онима који пате од алергија.

Једна кафена кашичица омана прелије се шољом кључале воде. Промеша се, поклопи и након двадесетак минута процеди. Пију се две до три шоље дневно.

„Оман садржи велику количину инулина па се препоручује онима који имају дијабетес, али треба бити веома обазрив у случају оних који имају поремећај шећера у крви, а пију лекове. Оман може да буде контраиндикован јер делује благотворно, али када се удружи са лековима може да произведе супротан ефекат", нагласио је гост Јутарњег програма и додао да се опрез саветује особама са високим крвним притиском.

Оман може да помогне и код гљивичних оболења јер је у питању биљка која има антисептична, антибактеријска, фунгицидна дејства.

У борби против кандиде и других гљивица, осим омана, може да помогне жалфија, лист ораха, етарско уље чајног дрвета.

„Биљке могу да помогну и могу да буду помоћна терапија, али у случају озбиљних стања и болести, упале плућа немојте се лечити на своју руку већ се обавезно обратите лекару“, поручио је Антонијевић.

Цвет дивизме такође се већ дуго користи за лечење дисајних органа, јер садржи слуз која облаже бронхије и спречава непријатни надржај код сувог кашља. Ова биљка садржи и сапонине који помажу искашљавање.

„Расте на сиромашним подручјима, има дивне жуте цветове. За лечење се употребљавају баш они, ређе се користе лист и корен. Оно што је незгодно је када наберете килограм свежих цветова дивизме, а то је мукотрпан посао, остане тачно седам пута мање тог цвета“, наводи познавалац биља.

После годину дана дивизма губи своја лековита својства па се препоручује да се залихе у кућној апотеци обнављају сваке године.

Биљка росуља (Drosera rotundifolia) садржи супстанцу плумбагин, фантастичан биљни лек за све проблеме са плућима. Може да се користи сама или у комбинацији са мајчином душицом и зовом или са листом питомог кестена.

„Росуља је строго заштићена врста која не сме да се сакупља у природи већ могу само да се купују готови препарати који су произведени на контролисане начине или су из увоза тако да на тај начин чувамо наш екосистем и биодиверзитет“, поручио је Антонијевић.

Још једна биљка коју треба имати на уму када је респираторни систем у питању је подбел. Он стимулише избацивање слузи а, слично дејство има и бели лук.

„По мом мишљењу она је најбољње биљно стредство за третирање астме и бронхитиса, али постоји једна мала зачкољица када је подбел у питању – садржи пиролизинске алкалоиде који су токсични за јетру. Водила се велика полемика међу фитотерапеутима да ли уопште треба користити за унутрашњу употребу подбел, али и гавез и плућњак које садрже ове материје које у дужем временском периоду могу да оштете јетру“, нагласио је Антонијевић додајући да је у питању мала количина поменутих супстанци и да се онима који имају проблем са јетром или имају у породичној историји такав случај, не саветује употреба ових биљака.