Да ли је микробиље суперхрана

Микробиље је младо поврће високо око пет до 10 центиметара. Има интензиван ароматичан укус и концентрован садржај хранљивих састојака и долазе у разним бојама и текстурама. Не треба га мешати са клицама које немају лишће. Клице, такође, имају много краћи циклус раста од два до седам дана, док се микробиље обично бере седам до 21 дан након садње, тик пре појаве првих правих листова биљке.

Поред тога, разлика између микробиља и клица је пре свега у начину узгајања, објашњава гост јутарњег програма, Ненад Ратков, произвођач микробиља и клица.

„Миркобиље се доминантно производи на земљишту, а клице се узгајају ван земљишта. Клице се конзумирају целокупне, са кореновим системом и проклијалим семеном, а код микробиља се конзумира само надземни део“, додаје Ратков.

Микробиље и клице су тренутно доступни на тржишту, али јако мало људи зна како се оно користи и конзумира. Гост Јутарњег програма наглашава да то није ништа компликовано.

Клице се термички не обрађују и конзумирају се сирове и уколико се комбинују са неким топлим јелима, додају се на самом крају како би задржале све оне нутритијенте које поседују, а које би термичка обрада уништила. 

„Предност и благодет микробиља и клица је у томе да се производе током целе године, нема сезонске производње. Укус микробиља је чак нешто интензивнији и пунији“, наглашава Ратков.

Конзумација микробиља и клица не искључује друго поврће, већ напротив употпуњује га како својом текстуром, тако и укусима, али и нутритивним вредностима. Зато се препоручује да се комбинује са класично узгајаним поврћем.

Зашто је добро да уврстимо микробиље и клице у своју исхрану?

Како напомиње нутриционисткиња Марија Бојић наше навике у исхрани су такве да углавном уносимо јаку и индустријски прерађену храну, а не би требало. Нутритивна вредност клица је много већа од самог плода биљке.

„Микробиље ротквице је врло репрезентативан пример за то. Она је богата витамином Ц, штити организам од вируса. Као и амарант који је без глутена, такође садржи антоцијане, о чему сведочи црвени пигмент“, објашњава нутриционисткиња.

Такође, Бојићева наглашава да када додајемо микробиље у салату, потребно је зачинити лимуновим соком или балзамико сирћетом. Пре свега да би се уништили патогени микроорганизми који су доспели на клицу, али и због гвожђа које се уграђује у хемоглобин искључиво у киселој средини. Зато приликом припреме салате увек прво додавати киселину, па затим маслиново уље, саветује Марија Бојић.

Због живих боја микробиље је коришћено као декорација

Микробиље је популарност стекло у ресторанима где се користило првенствено као декорација с обзиром на то да има јако живе боје и интензиван укус. Међутим, Ненад Ратков подсећа да је накада било уобичајено наклијавање житарица, што је због промена у начину исхране заборављено.

„И поред тога што је све ово помало егзотично и ново, важно је напоменути да све ово свако од нас може да узгаја у свом дому. Важно је само набавити квалитетно семе које ничим није третирано, најбоље органско које се може набавити у продавницама здраве хране. Од опреме пак, није потребно ништа специјално“, напомиње гост Немање Милутиновића.

Да ли је здрава храна скупа?

На нашем тржишту се тренутно може пронаћи око петнаестак врста микробиља. Но често се за здраву храну каже да је скупа, али како наводи гост Јутарњег програма, ако се узме у обзир податак да у 50 грама клица броколија има сулфорофана као у једном килограму броколија, онда тај аргумент не стоји.

Такође, с обзиром на то да су клице и микробиље произведени без икаквих хемијских додатака, хормона раста, вештачких ђубрива, предности које се добијају су неупоредиве, наглашава Ненад Ратков на крају гостовања у Јутарњем програму.