Наши научници проучавају да ли ковид-19 оставља трајне последице на плућима

Крајем јануара Клиника за пулмологију је изашла из ковид система, јер је од марта претходне године била у црвеној зони. Хронични болесници са акутним манифестацијама морали су да се обраћају Ургентном центу, објашњава професор Виолета Михаиловић Вучинић гостујући у Јутарњем програму.

„По препорукама Министарства здравља, Клиника за пулмологију је наставила да збрињава онколошке болеснике, све ово време. Изоловали смо онколошку службу у посебно крило зграде и ниједан пацијент није добио ковид у нашој установи“, наглашава професорка.

Клиника за пулмологију Клиничког центра Србије је водећа установа, када је реч о лечењу карцинома плућа и прима око 4.000 хиљаде пацијената. Подаци показују да је током прошле године дијагностиковано за четвртину мање оболелих од карцинома плућа, него што је то било ранијих година. Поставља се питање да ли је то реална бројка или је пандемија узроковала да пацијенти не долазе на преглед.

Гошћа Јутарњег програма наглашава да пандемија није сигурно могла да утиче на тако велики пад. Може се претпоставити да је известан број људи оклевао да се обрати лекару, али дијагностичка служба није престајала са радом и доцент др Спасоје Попевић, бронхолог, радио је све време на Институту за онкологију и радиологију.

Какве последице ковид инфекција остава на плућима

Пацијенти који су прележали ковид инфекцију покушавају преко интернета да се обавесте о могућим последицама које ова болест оставља на плућа и, што је разумљиво, често сами себи постављају врло погрешне дијагнозе. Најчешће се помиње фиброза плућа. 

Професорка Михаиловић Вучинић наглашава да је фиброза нешто дефинитивно, то је замена плућног ткива са фиброзним ткивом и то су промене које су врло иреверзибилне, и у данашње време се покушава да се ови болесници лече оралним антибиотицима.

Оно што смо приметили код болесника са ковидом 19 су неке плућне промене у паренхимском ткиву, налик на фиброзирајуће , и у старту се користи кортикостероидна терапија, која се даје према протоколу, д а би се снизио ниво запаљенских процеса. Свако запаљење нужно доводи до стварања ожиљка.

Ми још увек не знамо колико су те промене дефинитивне, а претпостављам да ћемо сазнати много више и у склопу овог пројекта, јер је предвиђена комплектна лабораторијска слика, имунолошка, метаболичка,биохемијска уз радиолошко и рентгенолопко праћење.

„Учесници програма су екипа истраживача из института Винча, на челу са професорком Снежаном Пејић, затим Биолошки факултет и Институт за Биолошка истраживања „Синиша Станковић. То је праћење болесника који су прележали ковид 19, а циљ нам је да видимо, да ли постоје неки предиктивни параметри на основу којих ћемо моћи да утврдимо код којих болесника ће се развити нека тешкаи опасна клиничка слика", истакла је професорка.

У току је и друга фаза вакцинације, а колико она може да нам помогне да постигнемо добар имунитет и отпорност сваког појединачног организма.

„Ако се сетимо кроз историју, свака вакцина мора да донесе смањење оболевања,а неке болести су потпуно искорењене. Свака вакцина за сваку болест мора да да бенефит или да ублажи саму клиничку слику, ако дође до болести", напоменула је проф. др Виолета Михаиловић Вучинић.