Пандемија нам је донела и корона несаницу

Појам корона несаница је скован у овом периоду пандемије и представља стрес који је настао код свих нас због свега што нам се дешава током пандемије, наводи др Александра Дутина, психијатар са Клинике „Др Лаза Лазаревић“.

„Несаница се јавља и код особа које нису заражене, али трпе последице пандемије, али и код заражених и код људи у постковид периоду“, додаје др Дутина.

Физиолог др Драган Хрнчић, доцент Медицинског факултета у Београду, наглашава да у случају корона несанице се већ говори о јавно здавственом проблему. Америчка асоцијација за медицину спавања је препознала проблем инсомније током пандемије коронавируса као значајан, јер се инциденца инсомније према последњим подацима готово удвостручила у целом свету.

„Најчешћи узроци су измењен социјални ритам на који нас је навела свеукупна пандемија и рад од куће. Наравно, и повећање стреса, анксиозност која је присутна, депресија која је наметнута свеобухватним страхом од последица коронавируса, значајно утичу на наше ментално функционисање и доводе до скраћења спавања и нарушавају квалитет сна“, истиче др Хрнчић.

Урађено је више студија у свету посвећених овом проблему који показују да је популација млађа од 35 година угроженија. Проблем са несаницом чешће имају жене и људи који живе у градовима. Забележено је и да они који се не баве директно ковидом, а дневно посвете више од три сата истражујући информације о њему, такође имају чешће проблеме са спавањем.
Најугроженији су здравствени радници, што вероватно има везе и са њиховим сменским радом, поред стреса коме су изложени.

Проблеми спавања код оболелих од ковида-19

Код оних који су оболели од ковида такође је нарушен квалитет сна јер сама инфекција представља значајан стрес по организам са којим треба да се избори.

„Овде се јавља чак и хиперсомнија који су током дана сомнолентни и често ћете чути од пацијената који имају блажу клиничку слику да су јако уморни и да по цео дан спавају што је заправо један од симптома корона инфекције. Код пацијената који имају тежу клиничку слику, код оних који су у болници на кисеоничкој или на респираторима имају нарушен квалитет спавања због хоспиталних услова и ту је неопходно обезбедити им да имају минимум четири до шест сати континуираног спавања, како би њихов имуни систем могао да реагује", наводи др Хрнчић.

Пацијенти који због ковида имају проблем са дисањем, како напомиње др Дутина, имају и додатни психолошки проблем јер се код њих развија страх да сваког тренутка могу да се угуше и зато увече не могу да заспе јер се плаше да ће се угушити.

„Пацијентима се саветује да што мање спавају током дана да би увече могли и поред брига с којима се носе лакше заспу. Битни су и услови спавања. У болници нисмо у могућности да пола сата пре уснивања направимо неке ритуале – да попијемо топли напитак, туширање, читање неке лаке литературе, да се не оптерећујемо вестима, да искључимо мобилне телефоне...То је све оно што можемо да урадимо код куће како бисмо лакше заспали“, препоручује докторка Дутина.

Шта прво страда због нарушеног сна?

Спавање није униформан процес и има више фаза, а нарушавање и фрагментација спавања са предоминацијом плитких фаза сна је велики фактор ризика за развој бројних обољења. Трпи срце и повећана је могућност за појаву инфаркта миокарда, као и за друге коронарне болести и хипертензију.

„Спавање и ковид имају бидирекциони однос управо због тога што лош квалитет спавања смањује перформансе нашег имуног система и управо је ту кључ тог зачараног круга. С једне стране спавање је потребно да би се развио хуморални имунитет и да бисмо имали добру одбрамбену способност против свих инфекција, а лош квалитет спавања до кога инфекција доводи додатно погоршава стање имуног система“, напомиње гост Иване Божовић.

Истраживања су чак показала да нарушен квалитет сна седам дана пре заражавања одређује и ток болести. Пацијенти који су пре инфекције имали лош квалитет сна имају већи ризик да ће се код њих развити тежа клиничка слика.

Како нарушен сан утиче на наше ментално здравље?

Нарушен сан у комбинацији са другим стресорима који су присутни током пандемије може довести до развоја различитих менталних болести, напомиње др Александра Дутина.

„Пре свега, оно што је у порасту су анксиозни поремећаји, поремећаји повезани са стресом и депресија. Многи људи који пре пандемије нису имали психичке сметње, суочени са изазовима, од страха да ће се заразити или да ће се заразити неко од чланова породице и блиских људи, потом егзистенцијални страхови, страх од непознатог и непознаница колико ће све ово трајати, све то у комбинацији са несаницом може довести да се испуне услови за настанак неких психичких поремећаја“, објашњава докторка.

Уколико приметимо да таква стања трају дуже од две недеље препорука је да се обавезно обратимо лекару.

Како да се што лакше успавамо

Оно што свакако сами можемо да учинимо је успостављање добре хигијене спавања вођењем рачуна о успостављању дневног ритма. И поред тога што више времена проводимо код куће морамо одредити време за спавање.

На сан утиче и употреба мобилних телефона и свих дигиталних уређаја који емитују велику количину такозване плаве светлости за коју се зна да смањује количину мелатонина, главног хормона који је задужен за квалитетно и дубоко спавање. Зато је препорука да ограничимо употребу свих емитера те плаве светлости неколико сати пред спавање, наглашава др Хрнчић.

Требало би, такође, колико је год могуће, током дана да обезбедимо боравак на дневној светлости. Прошетати, изложити се сунцу јер наш дневни ритам зависи од ритма сунца.

Јако је битно и да кревет, уколико радимо од куће, резервишемо само за спавање, да га не претворимо у канцеларију.