Постоје и они које је корона криза мотивисала да крену из почетка

Историчарки уметности Сари Ахлерт (име промењено) скраћено радно време донело је многе предности. Њен послодавац, једна акционарска кућа, је на пролеће током првог локдауна увела скраћено радно време. Но, за разлику од неких који су ову меру доживели као кризу, Сара је уживала у новонасталом слободном времену и схватила колико је заправо патила због досадашњег обима посла. „Када смо поновно почели да размишљамо о враћању на пуно радно време, постала сам нервозна“, говори ова историчарка уметности.

Након неког времена је дала отказ и убрзо је нашла ново радно месту које није толико окренуто комерцијалној димензији уметности. „Сада напокон могу да се посветим питањима у вези уметности“, прича Сара.

Њени пријатељи су приметили промену у њеном животу. Одједном је имала времена и за друге ствари не само за посао. Без ове присилне паузе коју је донела пандемија, како каже, можда никада не би приметила да се претвара у хрчка који непрестано трчи у свом точку.

Многи с лакоћом пролазе кроз кризу

Без обзира на све тмурне вести о броју новозаражених, препуним одељењима интензивне неге или умрлима који се нису могли опростити од својих најмилијих, можда звучи цинично, али многи из ове кризе извлаче много тога позитивног.

Рафаел Калиш са Института за истраживање резилијенције „Лајбниц“ каже за Дојче веле како се, када је корона криза у питању, грађане дели у две групе. „Ту је једна мања група за коју је вирус донео велике резове у животу. Ту су и они који спадају у ризичне групе. А затим имамо већину која трпи нека ограничења због смањења контаката и осталих мера“, каже Калиш.

Ако се посматра ова друга група, истраживања која се спроводе од избијања пандемије показују да ова група релативно безболно пролази кроз кризу. Једна од најтемељнијих студија је она коју су урадили Универзитет у Ерфурту и Епидемиолошки институт „Роберт Кох“. Током ове студије, која је названа Козмо, грађани су увек изнова испитивани о свом расположењу и бригама у вези са корона кризом. Испитивање показује да је од марта задовољство међу грађанима на релативно високом нивоу. Но, тренутно је тешко предвидети како ће се ограничења најављена за празнике одразити на ово расположење.

Социјално окружење је одлучујуће

Како поједина особа пролази кроз кризу зависи од тзв. резилијентних фактора. Појам резилијенција се односи на психолошку отпорност појединца, тј. способност савладавања кризних животних ситуација без трајнијих последица. Према досадашњим истраживањима резилијантни фактори се у случају корона кризе не разликују од осталих кризних ситуација.

Међу те факторе спада и тзв. доживљена социјална подршка. „Ако се осећам социјално подржаним, дакле ако имамо мрежу коју сачињавају пријатељи, родбина, колеге који ми могу прискочити у помоћ у случају невоље, тада то све скупа може да делује снажно и умирујуће“, каже научник Калиш.

Но, током строгих мера затварања на пролеће су управо друштвени контакти били снажно ограничени. „Они који упркос овим ограничењима доживљавају социјалну подршку, заиста лакше пролазе кроз кризу“, закључује Калиш.

Пријатељства се продубљују

То је искуство које је искусила и Карин Крубек из Бонна. Ова 51-годишњакиња заправо воли да буде сама. Али, током пролећег локдауна, сама и без партнера, ухватио ју је страх да би могла да падне у неку врсту изолације. Но, након разговора с пријатељима страхови су нестали. Пријатељства су постала још дубља. Карин је чак неким пријатељима рекла да их воли, нешто што је иначе резервисано само за партнера.

То је изазвало и врло емотивне реакције. „Пријатељства су се интензивирала. Мислим да је, када неком кажете: 'Волим те', то као нека врста ослобађања“, каже Карин која сматра да овакви доживљаји још више отварају пут комуникацији међу пријатељима.

Бројни телефонски и видео разговори од почетка корона кризе, су довели до тога да су пријатељи сада у стању да кажу више него раније. Понекад је довољан кратак позив ујутро како би једни другима рекли „Добро јутро!“. Иако Карин Крубек и сама финансијски трпи током корона кризе због тога што ради у угоститељском сектору, због својих искустава са социјалним окружењем повлачи позитиван биланс досадашњег тока кризе.

Видети шансу у кризи

Способност препознавања шансе у кризи психолози називају "positive appraisal", дакле позитивна оцена неке ситуације. Притом се, како објашњава психолог Калиш не ради о томе да на све наивно гледате кроз ружичасте наочари. „Ради се о томе како препознати проблеме и ризике и примерено на њих реаговати без да се пада у стање беспомоћности“, каже овај стручњак.

Осећај да нисмо беспомоћни игра велику улогу у способности превладавања кризе, показало је Козмо истраживање. То је пред очима имао и столар Јури Мецмахер који је, упркос свим упозорењима, усред корона кризе покренуо приватни бизнис чиме је себи и другима показао способност држања ствари под контролом.

Он се упркос многим препрекама, попут одбијања кредита, држао свог плана да након мајсторског испита отвори своју столарску радионицу. Након неколико месеци проведених на бироу за запошљавање, Јури је сада самостални предузетник и има посла преко главе.

Довољно разлога за захвалност

Још је тешко предвидети хоће ли се овај позитивни тренд задржати и до краја кризе, која ће по свему судећи потрајати још који месец.

Сара Алерт историчарка уметности с почетка приче је код многих у свом окружју приметила неку врсту захвалности за стање у којем се налазе, колико им је заправо добро.

За психолога Калиша је и то један знак за способност превладавања кризе: способност да се промени тачка гледишта и да се запита колико је заправо разлога за захвалност за живот који живимо .