Окружују нас и утичу на здравље – домаћи научници спремни за анализирање ефеката токсичних метала

Један од награђених научних пројеката Фонда за науку, проучаваће утицај токсичних метала којима смо изложени у развоју ендокриних поремећаја.

Руководилац тима који ради на пројекту је др Александра Буха Ђорђевић, доценткиња на Фармацеутском факултету у Београду. 

После бомбардовања 1999. године, у нашој земљи је почело више да се говори о загађењу животне средине, нарочито земљишта, воде и ваздуха – свега онога што нас системски окружује, или храни, или трује.

„Наше здравствено стање је производ генома и експозома. Експозом представља средински пандан геному, дакле, то су све изложености из спољашње средине. Наш организам реагује тако што његово здравствено стање зависи и од генома и од експозома. Бројна истраживања су показала да хемикалије које су присутне у нашој животној средини, се могу довести у везу са бројним болестима, кардиоваскуларним поремећајима, карциномима и поремећајима ендокриног система", рекла је, гостујући у Јутарњем програму, др Буха Ђорђевић.

Додала је да у последњих неколико година, наведене болести бележе пораст инциденце на глобалном нивоу. Пошто је за њих, како наводи, „мала генетска основа", закључује се да хемикалије којима смо изложени – утичу на њихов настанак. Називају се ендокрини ометачи јер ремете ендокрини систем у организму човека.

„Хемијски су разнородни и, нажалост, има их свуда – у храни, производима за личну негу, личну хигијену, у средствима која се користе у домаћинству, козметици. Просто смо окружени њима свуда и изложени смо им свакодневно", изјавила је др Буха Ђорђевић.

„Ми ћемо испитивати утицај токсичних метала као што су жива, кадмијум, арсена, којима смо изложени путем воде, путем хране и то свакодневно", додала је.

Навела је да су недавно у оквиру недавног истраживања у САД, у крви новорођенчета, истраживачи пронашли више од 200 различитих хемикалија, од којих многи имају ефекте на ендокрини систем.

„Регулатива за ове хемикалије постоји али све је гласнији став научника да она просто не прати довољно оно што је наука у међувремену показала о њима", изјавила је др Буха Ђорђевић и додала да је реч о томе да смо изложени „коктелу токсичних материја" и да никада нисмо изложени само једној супстанци.

Истраживање механизама токсичности 

Говорећи о пројекту „Декод експо", рекла је да је циљ да се допринесе декодирању експозома, о чему се не зна довољно, али да на њега „можемо да утичемо". Циљ је да се дође до сазнања о томе како изгледа та репрезентативна смеша за нашу популацију Србије, како утиче на људе, шта изазива и који су механизми токсичности.

Први резултати пројекта очекују се почетком следеће године. Очекује се и сарадња са истраживачима са Кембриџа. На домаћем терену, много значи помоћ Фонда за науку.

„Оснивање Фонда за науку је велика прекретница за науку у Србији. Наука је један процес који је свуда исти, и исти се захтеви постављају пред научнике у Србији, као што се постављају пред научнике из највећих европских и светских научних центара. Тако, да бисмо ми имали истраживања која су компетитивна и препозната од стране светских истраживача, потребно је да имамо подршку, а то је оно што нам Фонд за науку заиста даје", изјавила је Александра Буха Ђорђевић.