Бол у души често занемарен јер се не види на скенеру

Када говоримо о здрављу, пре свега помислимо на то да ли нас нешто боли, али бол у души је често занемарен јер се не види на скенеру и не чује уз помоћ стетоскопа.

Иако скоро милијарду људи на планети живи са неким менталним поремећајем, и појединци и државе често занемарују улагање у психичко здравље. 

Психијатар Вања Мандић Маравић, рекла је, гостујући у Јутарњем програму, да је Светска здравствена организација издала саопштење у којем се наводи да је ове године Дан менталног здравља изузетно значајан, с обзиром на то да се налазимо у времену великих изазова, од када постоји модерна медицина и брига о душевном здрављу - сви смо под повећаним притиском.

Сви живимо на другачији начин, додаје, и претпоставља се да ће потреба за психосоцијалном подршком бити све већа наредних месеци, па чак и наредних година.

У Србији, од стране Института за ментално здравље покренуто је неколико активности у време дана менталног здравља - сарадња са "Каритасом", у оквиру које је направљен искорак ка грађанству.

"Посветили смо промотовне постере и флајере за све који би желели да ојачају ментално здравље - савети младима у време пандемије, хигијена спавања, и покушавамо да приближимо становништву постојање поремећаја менталног здравља - са порукама да то није ништа страшно, да сваком може да се деси, да свако може да пукне пуке и да сагори", рекла је она.

Генерално, коришћење лекова за смирење представља проблем 

Вања Мандић Маравић истиче да је у ово време темпирано издавање приручника за одговорну употребу седатива у заштити душевног здравља - генерално у Србији коришћење лекова за смирење представља проблем.

"Ови лекови се пуно користе и у свету и код нас, а ово је период за који се претпоставља да ће бити велики изазив за све да се суздрже од коришћења таквих лекова. Стручњаци Института за ментално здравље и сам Институт је издавач - он јесте оријентисан и на психијатре, на лекара опште праксе. Указано је на све бенефите који лекови могу да дају, они имају широку примену, али јасно ограничавамо време за које лекови смеју да се дају јер врло често лекари других специјалности прописују ове лекове, не водимо рачуна колико дуго их примењујемо", подвлачи др Мандић Маравић.

Како истиче, ти лекови имају ограничени временски рок у оквиру којих треба да их дајемо - све преко тога може да доведе до нових проблема. 

Како се одбранити од лоших мисли 

Говорећи о рецепту како да се одбранимо лоших мисли и депресије, она каже да се ми оријентишемо на то шта би у овој ситуацији, која је неизвесна, могли да урадимо за себе, а то је да се орјенитшено на садашњи тренутак, на блиски тренутак и да имамо повишену свест да бринемо о себи, о менталних хигијени - свакодневне активности, дан који је адекватно испланиран, некаква рутина која ће деловати умирујуће.

Лекари су изложени психичким притисцима у време пандемије. У оквиру Института за ментално здравље је током априла започет пројекат помоћи - "Помоћ помагачима", али одзив није био велики, неколико позива, указала је психијатар.

"Колеге се јављају пријатељима, колегама и зато није био искорак ка нама, ка овој акцији", каже она.

Слоган Дана менталног здравља је "Хајде да инвестирамно у ментално здравље". Земље троше у просеку само два одсто буџета за унапређење менталног здравља.

Вања Мандић Маравић истиче да у Србији то није различито у односу на остатак света.

Напомиње да пројекат који треба да почне, Фонд за науку препознао као неопходан. Фонд обезбеђује средства за пројекат у оквиру којег ће се одредити учесталост менталних поремећаја у Србији, посебно у контексту пандемије.

"Дајемо неке процене које нису тачне, на основу нашег личног доживљаја. Ово је прва студија у Србији за процену учесталости менталих поремећаја, добићемо тачну слику колико је пандемија утицала на њихово јављање, откривамо колико су јасне потребе за бригу о менталном здрављу", истиче др Мандић Маравић.

Радујемо се томе, велики је задатак и то нам предостоји, каже она.

Сами себи можемо значајно помоћи

Говорећи о томе колико се људи јавља, каже да не може да дâ званичне податке али у оквиру прогрма психосоцијалне телефонске подршке од почетка ванредног стања било је прилично позива - 30 до 40 дневно, на почетку, а у јулу и августу се смањио број и последњих дана се мало повећава број позива.

Говорећи о самоубиствима, она каже да не можемо да генерализујемо како да то препознамо, али постоје одређени знаци, промене колико је функционална особа, каква је рецимо у школи, да ли постоји промена у дружењу, најчешће је промена понашања, конзумирање алкохола, увек треба размишљати шта би то могло да значи и шта се дешава у души.

Савет је да бринемо о себи, морамо кренути од себе.

"Користим метафору у раду са пацијентима - да смо окренути споља, ка другима, подсетим их да када у авиону падну маске за кисеоник, кажу прво ставите маску себи, па детету. Дакле, бринимо о себи да будемо свесни тога да можемо сами себи значајно помоћи", закључила је Вања Мандић Маравић.