Како је љубав остала без последица – шест деценија антибеби пилуле

Она је мала, а њен ефекат је био огроман – у сваком погледу. Кад је на тржиште у САД 18. августа 1960. године дошла прва пилула за контрацепцију (антибеби пилула) – то је била сензација. То је био први начин хормонског спречавања трудноће. Годину дана касније, пилула је стигла и на тржиште Западне Немачке, четири године касније и у ДДР.

Фармацеутска индустрија ју је на почетку рекламирала као средство против менструалних тегоба, а лекари су је преписивали само удатим женама. Тек на крају упутства за употребу, ситим словима, налазила се информација о њеном најважнијем ефекту – штити и од зачећа.

Још једна нуспојава антибеби пилуле надилази њено медицинско деловање: њена друштвена експлозивност. Нова метода заштите од трудноће раздвојила је сексуалне односе од размножавања. Она је омогућила женама да лакше одлучују о свом телу и донела револуционарну промену у њиховом сексуалном животу.

До тада је страх од нежељене трудноће доминирао сексуалним животом, а ни побачај није долазио у обзир, присећа се немачка активисткиња за права жена Алис Шварцер. Колале су наиме приче о женама које су искрвариле на кухињским столовима.

„А кад је дошла пилула, ја сам тада била млада жена, то је било неограничено ослобођење. То је била фантастична ствар. Све смо ми, мислим, с радошћу посезале за њом, за тим чудотворним средством“, каже Алис Шварцер

Лекари упозоравају, папа забрањује

До тада су друштвену улогу жене обележавала деца, кухиња и црква. У конзервативном немачком послератном друштву није било предвиђено да жена слободно одлучује о себи.

Против антибеби пилуле формирао се јак отпор. Чак су се успротивили и лекари у такозваној „Улмској изјави“ из 1964, подсећа историчар медицине Роберт Јите. У њој око 200 лекара упозорава да би „катастрофално било ако би љубав остала без последица“.

И црква се оштро успротивила пилули. У енциклици Hamanae Vite 25. јула 1968. године, тадашњи папа Павле VI оценио је да пилула за контрацепцију подстиче на сексуалне односе ван брака и „опште слабљење моралних начела“. За католике је то практично била забрана коришћења антибеби пилуле.

"Make love not war"

Али дух времена је ишао у другом смеру. Дотадашњи друштвени поредак већ се распадао, раст благостања јачао је жељу за остварењем сопствених очекивања и индивидуалном слободом.

Сексуална револуција рушила је устаљене конвенције. Слоган хипи покрета "Make love not war" (Водите љубав, а не рат) знатно је утицао и на студентски покрет 1968. Као никад пре мењани су сексуални партнери. Познат је провокативно-програмски слоган студентских протеста: „Ко двапут спава с истом/истим, већ припада естаблишменту“. Историчар медицине Јите ипак сматра да антибеби пилула није била узрок таквог развоја, већ пре катализатор.

Сексуална слобода створила је и нове притиске. „Раније су младе девојке и жене ступале у брак. А сада? С пилулом се ствар окренула, жене су морале да буду на располагању“, сећа се феминисткиња Алис Шварцер. Ако нека девојка није хтела да узима пилулу, говорило се – „она је глупа, с њом нико није хтео да плеше. Очекивала се стална спремност на секс, а мушкарци нису морали да сносе последице“.

Жеља за спречавањем трудноће без хормона

У Немачкој је пилула већ одавно најчешће коришћена и најсигурнија метода спречавања трудноће. Иако мора да је препише лекар, али здравствена осигурања сносе трошкове – за жене и девојке млађе од 22 године. А и старије жене за пилуле за шест месеци плаћају мање од 30 евра.

У међувремену се ипак осећа засићеност антибеби пилулама. Све више младих жена не жели да утиче на природне процесе својих хормона. У последњих пет-шест година уочава се жеља за спречавањем трудноће без хормона, каже гинеколошкиња Габријеле Штекер. Она ради за „Про фамилија“, водећу организацију за сексуалност и партнерство у Немачкој. Каже да је пилула добро средство заштите од трудноће, али и да има нуспојаве.

Штекерова критикује и фармацеутску индустрију која своје производе рекламира као препарате за стил живота и лепоту. Некад се обећава да се с антибеби пилулом постаје витак и да она улепшава кожу. А опасности као што је тромбоза се прећуткују. Гледајући рекламе могао би се готово стећи утисак да је „пилула производ за лепоту без ризика“, критикује Штекер.

На четвртом месту у свету

Према једној студији Савезног немачког уреда за здравствено просвећивање из 2018. године, најважнија средства за спречавање трудноће у Немачкој су антибеби пилула (47 одсто) и кондом (46 одсто). У поређењу са студијом из 2011, омиљеност пилуле пала је за шест одсто, а коришћење кондома порасло за девет процената. Ту је сигурно важну улогу играла и заштита од хива и других полних болести.

Слично као у Немачкој јесте стање и у другим европским земљама. У свету је, према актуелној студији Уједињених нација, најраширенији облик спречавања трудноће стерилизација жене – иако је такав захват код мушкарца много једноставнији. У прошлој години је 23,7 одсто свих жена које су се штитиле од трудноће било стерилисано (219 милиона). На другом месту је презерватив за мушкарце (189 милиона), испред спирале (159 милиона). Тек на четвртом месту је антибеби пилула (151 милион).

У сиромашнијим земљама популарна стерилизација

У сиромашним земљама је финансијски проблематично већ и снабдевање антибиотицима. Зато не изненађује да је мало оних који себи могу да приуште антибеби пилулу. Историчар медицине Јите указује и на подређену улогу жене.

„Не сме се заборавити ни државна репресија у исламским земљама које су начелно против спречавања трудноће. То је комбинација друштвених, економских и политичких фактора.“

Јите скреће пажњу на то да чак и у земљама с најнижим БДП-ом на свету „28 одсто жена узима средства за спречавање трудноће“. У тим земљама већу улогу имају дугорочније методе спречавања трудноће, као стерилизација или спирала, каже Јите.