Када су ноте лековите, а када могу бити опасне

Звук, ритам одређене мелодије, може да нас развесели, растужи, али и да нас убрза док радимо. Музика нас опушта, јер се током слушања ослобађају хормони задовољства, едорфини.

„Музика утиче на наш организам, на здравље и укупно стање наших органа. Највећи утицај има на наше срце. Свако треба да слуша музику коју воли, јер она улази у наше тело. Када уђе, и мозак обради информације, долази до лучења хормона задовољства који се јавља и када се једе чоколада, али се слушањем музике ослобађа у много већој количини. Долази до значајних промена у нашем телу“, рекао је кардиолог , Предраг Митровић.

Рад нашег срца и дисање су у ритмичким процесима. Није случајно што су многи хитови данашње продукције у ритму нашег срца - 76 откуцаја у минути.

„Срце је једини орган који се креће у и нашем организну, непрестално ради и прави вибрације. Ако пустите спољни надражај музике, а то је ритам, који се судара са вибрацијама нашег тела, нормално да вам то неће пријати. То је подсвесна ствар, али ми све то региструјемо“, додао је др Митровић.

Појачана успешност терапије 

У експерименту који је предводио др Митровић од 2002. до 2009. године, у којем је обухваћено 700 пацијената: 350 пацијената је редовно примало терапију слушајући опуштајућу музику, других 350 пацијената добијало је само терапију. Резултати истраживања су показали да се здраствено стање знатно побољшало, код оних пацијената, који су терапију примали слушајући музику.

„То смо урадили 2009. године на Европском конгресу кардиолога, и добили смо специјалну награду и за идеју и за рад. У Пекингу и на 1.000 места у свету, чак постоји 20 центара који користе ту методу. Битно је да знамо нека правила до којих смо дошли. Музика пре свега треба да буде инструментална, а ако постоје речи онда је то проблем јер речи буде додатне емоције. Битно је да тај језик буде непознат за пацијента и онда је тај глас практично у функцији инструмента. Најбољи инструменти за наше тело су, пре свега харфа и тенор саксофон“, објаснио је др Митровић.

Музика за слушаоца не мора увек бити корисна.

„Немачки истраживачи су пре шест, седам година урадили једно истраживање. Двоје младих људи су пронађени мртви испред бине једне агресивне врсте музике, нећу да кажем који је то жанр, да се људи који се баве таквом музиком не би увредили. То је узраст од 19 до 23 године. Претпоставили су да је у питању дрога и алкохол, али су нашли да они, нити су били, нити су били под дејством наркотика. Једноставно, музика је била такве фреквенције и јачине и темпа да је дошло до фибрилација, срце је престало да куца, већ почиње да трепери и пали су мртви. Да је неко знао да их удари у грудни кош пар пута или да је послао дефибрилатор, уз електрошок, они би били живи“, испричао је др Митровић из Ургентног центра.

Слушање музике помаже у учењу страних језика, побољшава пажњу и буди емоције присећањем на лепе успомене.