Прање руку и дезинфекција – удружена борба против коронавируса

Дезинфекција подразумева елиминацију штетних микроорганизама, то јест смањивања њиховог броја на прихватљив ниво како би се избегла појава инфекције код људи, истиче, гостујући у Београдској хроници, Катарина Шеровић, епидемиолог Завода за биоциде и медицинску екологију.

Посао овог завода је дезинфекција објеката. Екипе завода протеклих дана вршиле су дезинфекцију возила Хитне помоћи која транспортује пацијенте који су под сумњом да су позитивни на коронавирус.

„По епидемиолошким индикацијама дезинфикујемо и друге просторе у којима су те особе боравиле. Према одлуци Штаба за ванредне ситуације, вршиће се и дезинфекција здравствених установа и других установа од јавног значаја, такође возила градског превоза и било где где постоје епидемиолошке индикације“, прецизирала је Шеровићева.

Ових дана у апотекама и дрогеријама највише се траже средства за дезинфекцију. 

„Најважнија заштита је прање руку јер се додиривањем лица може пренети овај вирус и доћи до инфекције, а дезинфекција се препоручује само у случајевима када су особе изложене вирусу. Нема потребе за сталном дезинфекцијом руку, али је потребно константно прање руку. Само ако нисте у могућности да оперете руке користе се средства на бази алкохола, која су веома ефикасна“, објаснила је Шеровићева.

Према њеним речима, коронавирус углавном се преноси капљицама које настају приликом говора, смејања, кијања или кашљања и могу пасти на околне предмете, евентуално на под.

„Не постоји шанса да се вирус пренесе преко ципела. Мора да буде директан контакт руку са контаминираном површином“, истакла је Шеровићева и нагласила да нас дезинфекциона средства штите када постоји разлог за њихову употребу, да нас неће учинити неотпорним на вирусе, али да нерационална употреба дезинфекционих средстава, као што је то случај код антибиотика, може довести до отпорности микроорганизама и тиме отежати њихову елиминацију.

Резултати истраживања показали су да су, када је у питању коронавирус, ефективна средства на бази хлора и алкохола. Вирус се задржава на чврстим, глатким површинама – металним, стакленим, пластичним. На таквим материјалима може се задржати и више сати. 

„Уколико сте имали контакт са површинама које су изложене додирима многих људи као што су површине у јавном превозу, оперите руке. Пратите упутства Министарства здравља, Институт 'Батут' и Светске здравствене организације и наравно перите руке јер просечна особа додирне лице више од 20 пута у једном сату“, поручила је епидемиолог Катарина Шеровић.