Откривен ген за шизофренију?

Ризик од шизофреније обично износи један одсто, али на северу Финске та болест се јавља три пута чешће него било где у свету.

Истраживачи тврде да су пронашли ген чији недостатак може да изазове тај психички поремећај.

У једној области у Финској, иначе омиљеном скијашком центру, постоје забачене руралне општине, које је у 17. веку основало 40 породица, каже Арно Палоти, генетичар на Институту за молекуларну медицину у Хелсинкију.

Свих 20.000 становника, који данас тамо живе, потичу из тих породица, пише Хафингтон пост.

„Отишли смо у област у којој се болест чешће јавља и где је генетска позадина необична. Тамо смо имали јединствену прилику да боље истражимо и разумемо шизофренију“, објашњава Палоти.

Палоти је са својим колегама у генотипу тамошњих становника трагао за генима који, у поређењу са другим људима, чешће недостају.

Пронашли су један такав - ген „ТОП3бета“. Захваљујући том гену тело може да произведе истоимени протеин. Он утиче на генетски материјал у ћелији, а очигледно и на развој психичких поремећаја у мозгу.

„Људи без тог гена и протеина, чешће болују од шизофреније, не само у Финској, него широм света“, каже Палоти.

„Тај ген никада не бисмо пронашли да смо истраживали људе различитог етничког порекла у великим градовима“, наводи Арно Палоти.

Особе са шизофренијом пате од халуцинација, њихов говор и мисли су неповезани. Ако се болест дијагностикује рано, док се пацијенти још нису потпуно повукли у свој свет фантазија, лекови могу да помогну.

„Питали смо се зашто је баш тај ген повезан са шизофренијом. И тада смо добили једно електронско писмо“, додаје Палоти.

Биохемичари са Универзитета „Вирцбург“ већ годинама истражују тај ген и његов протеин. Били су одушевљени када су на интернету сазнали за Палотијево откриће.

Два истраживачка тима одлучила су да убудуће сарађују и пореде резултате. Коцкице су се склопиле - ако у једној ћелији недостаје протеин „ТОП3бета“, драматично расте вероватноћа од развоја болести.

Научници планирају да открију и шта се тачно дешава у ћелији када нема протеина и зашто онда ти процеси могу да изазову шизофренију.

Оно што ген такође чини интересантним јесте његово директно окружење - део је веће групе гена. Један од његових „партнерских гена“ јесте ген ФМРП - и то утиче на психички поремећај „синдром фрагилног X“. Реч је о менталном поремећају који се између осталог испољава и у аутизму.

У спектру психичких поремећаја који су научници дефинисали, шизофренија и аутизам налазе се један наспрам другог.

Зависно од тога који од два протеина недостаје у ћелији, долази до једног или другог поремећаја.

Обе болести би тиме генетски биле једна с другом повезане и тиме се често заједно појављивале.

Најновија истраживања потврђују ту теорију. „Имамо податке, који нису објављени, а који показују да 'синдром фрагилног X' представља фактор ризика за обољевање од шизофреније“, тврди Палоти.

Зашто је важно знати који гени утичу на коју болест? Наравно да би тиме људи могли да провере да ли постоји фактор ризика у генотипу.

Научници сматрају да то ипак није добра идеја, јер ако нема гена ТОП3бета, то не значи да ће особа у сваком случају оболети од шизофреније.

Далеко важније је да се најновија сазнања искористе за развој лекова, на пример супстанце које замењују протеин који недостаје у ћелији. Али, указују стручњаци, до тог лека још је далек пут.