Шећер, нови дуван?

Градоначелник Њујорка Мајкл Блумберг, иначе бескомпромисни борац против дувана, недавно је предложио забрану продаје великих порција освежавајућих пића која садрже доста шећера.

Уколико његов предлог буде прихваћен, становници Њујорка у ресторанима брзе хране и кафићима више неће моћи да купују заслађена освежавајућа пића већа од пола литра. Шећер је, како сматра Блумберг, један од главних узрока гојазности нације и поручује да неће да седи скрштених руку.

Професорка Медицинског факултета у Београду Јагода Јорга каже за РТС да је Блумбергова одлука сјајна.

„Не из разлога што ће то лимитирање порције решити проблем гојазности, то сигурно неће, али је он питање гојазности, нарочито међу младим људима, довео у жижу јавности", наводи Јорга.

У Америци је седамдесетих година било 15 одсто становника са вишком килограма, док је данас тај постотак већи од 65 одсто.

Раст броја гојазних поклапа се са масовном производњом кукуруза у време администрације америчког председника Ричарда Никсона.

У то време појављује се и јапански изум - високо обогаћени фруктозни сируп, добијен од кукуруза. Како је сируп био много јефтинији од репиног шећера, и индустрија освежавајућих пића и прехрамбена индустрија брзо су га прихватиле.

„Медицина, као наука, указивала је да је пораст срчаних обољења највише био у вези са уносом масти. Онда је кренула та прича, нискомасни производи, свуда ћемо да скинемо масти, па су јогурти, сиреви, намази постали нискомасни", објашњава Јорга.

Међутим, кад се склони маст, храна постаје неукусна.

„Убацили су фруктозни сируп свуда. Он је ушао на велика врата у пице, у напитке, у сосове, у све редом", наглашава професорка Медицинског факултета и познати нутрициониста.

Због тога је доста оних који за неславан рекорд Америке, кад је реч о броју гојазних, директно окривљују шећер.

„Не можемо да кривимо просто само једну конзерву. Али неко ће унети литар и по тог напитка, истовремено, та особа мења свој начин живота - потпуно се смањује унос млека, потпуно се смањује унос других високовредних квалитетних намирница, јер ова пића просто изазивају осећај среће", описује Јагода Јорга.

У индустрија безалкохолних пића сматрају да је проблем комплекснији. Милица Стефановић, менаџер за комуникације у компанији „Кока-Кола" наводи податак да у Европи само три одсто калоријског уноса долази од безалкохолних пића.

„Осталих 97 одсто долази из других разних извора. Није шећер једини који носи калорије, масти рецимо садрже много више калорија по једном граму", истакла је Стефановићева.

Произвођачи поручују да је умереност кључна, као и код сваке друге намирнице. „Уколико једете јабуке сваки дан, цео дан, вама те јабуке неће пријати", напоменула је Милица Стефановић и истакла да је важан баланс између унетих и потрошених калорија.

Потези градоначелника Њујорка покренули су и нову тему - да ли је шећер нови дуван?

Петар Боровић, лекар специјалиста, наводи да се кад у организам уносимо превише шећера у мозгу одвија исти процес као када се узму опијати.

„Шећер преплави мозак и мозгу то не одговара, каснија реакција је да мозак успори функцију и будемо млитави", објашњава Боровић.

Неславне бројке

Боровић подсећа да је Србија пре 50 година, по кардиоваскуларним обољењима, била претпоследња у Европи, а да је данас на првом месту на континенту и на трећем месту у свету.

Такође, како додаје Боровић, превише шећера из оргнизма избацује магнезијум и калцијум. „Човек постаје раздражљив, нервозан, прасне, виче, без разлога. И да би се смирио, узме нешто слатко", каже Боровић.

Милица Стефановић наводи да је поента у томе да се људи образују и да им се пружи информација о томе шта садржи свака намирница, што пише на сваком производу „Кока Коле".

Такође, индустрија безалкохолних пића не седи скрштених руку, па се уместо шећера у пића стављању нискокалорични заслађивачи.

Јагода Јорга истиче да су вештачки заслађивачи потпуно безбедни и да их препоручују сва данас стручна удружења.

Питање гојазних у свету одавно није само здравствено питање. То је политичко питање, али и питање новца.

Јорга подсећа на изјаву бивше министарке за јавно здравље Велике Британије Ен Милтон која је рекла да ћемо се са проблемом шећера изборити оног момента када трошкови лечења гојазности стигну приход који прави индустрија шећера.