Буч преживео обрачун у Боливији?

Један колекционар старих књига верује да је Буч Касиди, одметник Дивљег запада за кога многи историчари верују да је убијен у Боливији 1908. године, преживео ту битку, доживео дубоку старост у Вашингтону и написао аутобиографију.

Колекционар из Јуте Брент Ешворт тврди да је набавио рукопис са доказима који би могли да поткрепе ту теорију, пренео је АП.

Рукопис од 200 страна под називом Непобедиви бандит: Прича о Бучу Касидију из 1934. године два пута је дужи од новеле истог назива коју је написао Вилијам Т. Филипс који је умро 1937. године.

Ешворт и аутор из Монтане Лери Поинтер тврде, позивајући се на детаље које је само Кесиди могао да зна, да је откривени текст најбољи доказ до сада да је Непобедиви бандит аутобиографија, а не биографија и да је Филипс у ствари легендарни одметник.

Други, међутим, нису баш уверени у то.

Историчар Ден Бак сматра да текст нема никакве везе са стварним животом Буча Касидија.

Примирје пропало због руковања

Писац Непобедивог бандита тврди да је знао Касидија још из детињства и да никада није упознао „храбријег и бољег човека".

„Признао је да је изменио имена људи и места, али се неки детаљи до најситнијих појединости уклапају у Касидијев живот да је немогуће да их је неко други навео", сматра Ешворт.

Неки од тих детаља су сусрет судије и одметника у затвору 1895. године када је судија покушао да се помири са Касидијем и затражи помиловање од гувернера. Понуда је пропала јер је Буч одбио да се рукује са судијом.

„Одмах да ти кажем да ћу са тобом изравнати рачуне, макар ми то било последње", рекао је Касиди, наводно, том приликом.

У државним архивима Вајоминга налази се писмо из 1895. године које је написао судија који је осудио Касидија. У писму се наводи да је Касиди био љут и да није прихватао „пријатељске напоре" другог судије који га је посетио у затвору.

Ко би се још сећао таквих детаља - о руковању у затвору у Вајомингу 1895. године?

Како би покушали да утврде истину о дешавањима у Боливији, историчар Ден Бак и његова супруга Ен Медовс помогли су 1991. године у ископавању гроба у Сан Висентеу где је наводно покопан Буч и његов пријатељ Санденс Кид.

ДНК анализом је утврђено да пронађене кости не припадају одметницима.

Бак, међутим верује да су двојица одметника заиста погинула у сукобу са боливијском коњицом 1908. године.

Крај Филипсове биографије Касидија достојан је холивудског хита. Опкољени, Буч и Санденс се бране сакривени у возу. Санденс гине али Буч бежи у Европу. У Француској мења лични опис и планира повратак у САД где би се срео са старом девојком из Вајоминга.

Аутор књиге Филипс се први пут помиње 1908. године када се венчао са Гертрудом Лајвсеј у Мичигену, неколико месеци пре пушкарања у Боливији.

Пар се потом сели у Скопејн где Филипс својим најближим пријатељима открива да је он у ствари познати одметник. Филипсов усвојени син Вилијам Филипс веровао је да је његов очух био Буч Касиди.

После смрти свог мужа 1938. године, Гертруда Филипс је рекла да су она и њен супруг познавали Касидија, али да Филипс није био он. Будући да је Филипс кремиран, немогуће је ДНК анализом утврдити да ли је био озлоглашени одметник или не.