Пас сa двојним држављанством

Порекло шарпланинца се може само нагађати, а регистрован је још 1939. године у Међународној кинолошкој организацији (FCI) под именом илирски овчар, да би 18 година касније, на захтев Југословенског кинолошког савеза добио назив југословенски овчарски пас - шарпланинац.

Југославије више нема, а иако је до сада било спорења да ли ће шарпланинац бити македонски или српски, његов званични назив, који у себи садржи име бивше југословенске државе до сада није довођен у питање, рекао је Танјугу генерални секретар Кинолошког савеза Србије Махмуд ел Дагистани.

Познато је да се шарпланинац од давнина гајио у свим југоисточним планинским подручијима бивше Југославије и да је најбројнији био на Шарпланини, а, како каже Дагистани, „када је дошло до распада југословенске државе, свака република борила се и отимала за што већи број раса".

Србија је у тој „борби" успела да добије две расе - српског гонича и српског тробојног гонича - с тим да је око припадности шарпланинца требало да се договори са Македонијом, која је инсистирала да га присвоји.

Ипак, Србија је аргументима показала да је шарпланинац њен, с обзиром на то да га на њеној територији има највише.

Међутим, Дагистани истиче да није битно да ли ће шарпланинац остати „чисто српска раса" и да ли ће променити име, већ да је најважније да се очувају његове основне особине доброг пса чувара, заштитника свога стада и неустрашивог борца против непријатеља.

„Шарпланинац је пас чувар који без грешке и по цену живота чува стадо или имовину свога господара. Он је интелигентан и тврдоглав пас, кога не можете да подмитите или окренете против газде", додаје узгајивач шарпланинаца и кинолошки судија Ненад Стојменовић.

Заведен снагом и карактером шарпланинаца, Стојменовић их гаји већ 30 година, зато што је, према његовим речима, са шарпланинцима лако радити, јер успешно обављају сваки задатак и поштују газду, због чега су омиљени међу војском и полицијом.

Наши примерци најквалитетнији 

Иако наглашава да шарпланинац има двојно држављанство - јер је пола је наш, пола Македонац, пошто је 75 одсто територије на којој живи у Македонији, а остали део је у Србији - на Косову и Метохији, Стојменовић такође сматра да шарпланинац припада Србији, но не због љубави према тој раси, већ зато што се највише шарпланинаца гаји и живи на територији Србије и ту су много квалитетнији и бољи него у Македонији.

Уважени кинолошки судија је у изјави агенцији Танјуг објаснио и да нема бојазни да ће Србија остати без шарпланинца, јер су у међувремену „Албанци пса који је заправо шарпланинац прекрстили у 'делта илири', пријавили га као своју расу са новим стандардом и тако је предали FCI на усвајање".

Сличан став имају и у Кинолошком савезу Србије, јер како каже Дагистани, Косово није држава за себе, а и да јесте, требало би прво да се учлани у FCI да би уопште могла да размишља о шарпланинцу.

И док су кинолози поприлично сигурни да шарпланинац може да има само српски пасош, о правом пореклу те пасмине нема сигурних података.

На основу историјских података, верује се да преци шарпланинца потичу од молоса древног Тибета, са обронака Хималаја. На Балкан је дошао са легијама Александра Великог, где се и задржао.