Откривен фосил џиновског паука

Највећи познати фосил паука, са распоном ногу од више од 15 центиметара, откривен је у окамењеном вулканском пепелу, на месту које је некада било дно језера у Монголији.

Утврђено је да је овај изузетно очувани примерак живео пре 165 милиона година и да је реч о женки. Нова врста је названа Nephila jurassica.

Професор Пол Селден са Универзитета Канзас, који је ископао фосил у близини села Даохуџоу на североистоку Кине, истиче да је откриће веома важно, јер је досадашње претпоставке о пореклу рода nephila вратило додатних 35 милиона година уназад.

„Права је реткост наћи фосилизованог паука због њихових веома меких тела, која се распадају врло брзо. Али постоје одређене подлоге, попут ове где је нађен примерак, сачињене од финог вулканског пепела који одлично све чува, до детаља", изјавио је Селден.

Већина праисторијских паукова пронађена је и очувана у ћилибару, и потичу из периода креде који почиње око 20 милиона година касније.

Професор Селден додаје да је начин на који је ова женка умрла врло чудан. „Женке обично живе у средини велике мреже, разапете на дрвећу у шуми и никада заправо не иду одатле. Тако да нисмо баш сигурни како је доспела у ово језеро. Сумњам да су је нека олуја или вулканска ерупција скинули са мреже."

Према писању научног журнала Biology Letters, у чијем априлском издању су објављени подаци о открићу, примерци из породице nephila се и дан данас могу наћи на одређеним тропским локацијама, и готово су исте величине као и њихова праисторијска верзија.

Познати су по својим екстремно чврстим и великим мрежама, прављеним од „златних" нити којe користе за хватање великих инсеката, па чак и слепих мишева и мањих птица.

Такође, необични су јер су женке много веће од мужјака. Научници верују да је полни диморфизам постојао и у доба јуре. Не могу бити стопроцентно сигурни, јер је новооткривени фосил, тек други из рода nephila, поново женка. Потврда ће стићи када нађу примерак и праисторијског мужјака.

Готово сви пронађени пауци из тог доба су из различитих група или родова у односу на данашње арахниде, па су открића примерака врста које живе и данас ретка и посебна. „Зато је ово сазнање изузетно за мене, да их је било и тако давно", истиче професор Селден.