Када природа слика: како настаје јесењи спектакл боја

Лишће листопадног дрвећа мења боју у јесен, али не у исто време сваке године. А и комбинација жутих и црвених тонова понекад може значајно да се разликује од претходне године. Кључну улогу у томе играју временске прилике.

Па, да поновимо градиво из основне школе – о сложеним процесима који стоје иза нечег тако лепог, а наизглед обичног, што природа оркестрира са задивљујућом прецизношћу.

Када дани постану краћи и сунчеви зраци падају под мањим углом, листопадно дрвеће прекида фотосинтезу, која се одвија уз помоћ хлорофила, познатог и као биљно зеленило. Драгоцен хлорофил и хранљиве материје се разграђују и повлаче из листова кроз низ метаболичких процеса.

Када лишће отпадне, више не долази до испаравања воде преко велике површине листа – а током зиме дрвеће би тешко могло да надокнади изгубљену воду из често замрзнутог тла.

Време диктира темпо и нијансе јесење палете

Осим дужине дана, кључну улогу у промени боје имају ноћно захлађење и влажност земљишта. Неколико узастопних хладних ноћи убрзава разградњу хлорофила и прелазак боје – из зелене у жуту или црвену.

Притом жути и наранџасти пигменти, каротеноиди, у листовима постоје током целе године, али их хлорофил маскира. Тек када се хлорофил разгради, они постају видљиви.

Црвени и пурпурни пигменти, антоцијани, другачији су по томе што се – не налазе у листу током вегетације – њих дрво почиње да синтетише тек у јесен, као одговор на стресне услове како би се олакшало извлачење преосталих хранљивих материја из листова пре него што они отпадну.

И интензитет црвене боје зависи од времена. Превише сунца отежава дрвећу да поврати хранљиве материје из старих листова, па тада настају нарочито јарке нијансе црвене боје.

Најповољнији услови за раскошну јесењу палету боја лишћа је стабилно време високог притиска са пуно сунца и хладним ноћима без мраза. Јер, мраз зауставља производњу антоцијана и тиме спречава даље стварање црвене боје. У том случају у листовима остаје више каротеноида, који им обично дају жуту до наранџасту боју.

Суша током периода раста, односно вегетације, може да изазове прерано формирање ламине, слоја између листа и гранчице, због чега лишће опада пре него што уопште стигне да промени боју. И ветровито и кишовито време може проузроковати опадање лишћа пре него што се потпуно развије нова јесења боја.

Кад почиње јесен и шта је фенологија

Фенологија је научна дисциплина која проучава периодичне, сезонске појаве у биљкама и животињама и њихов однос са климатским и временским условима.

Једноставније: фенологија гледа „кад се шта дешава у природи". То укључује, на пример: када дрвеће почиње да пупи, цвета или мења боју лишћа, када се птице селе, долазе или одлазе, када инсекти излазе из ларве или се појављују масовно, када се биљне врсте беру или сазревају.

Фенолошке баште су специјални екосистеми где научници прате ове фенолошке догађаје код различитих биљних врста, да би се добили подаци о климатским променама, временским обрасцима и екологији биљака.

На пример у фенолошкој башти се прати када буква мења боју лишћа или када јагода цвета, и на основу тога се бележе почетак и крај различитих фенолошких годишњих доба.

На пример, почетак „пуне јесени" обично се везује за тренутак када лишће букве почне да мења боју. У Немачкој то почиње око 10. октобра, најпре у вишим пределима. Затим прође још око две недеље док лишће не опадне, што означава почетак позне јесени.

Зашто четинари остају зелени

За разлику од листопадног дрвећа, четинари не губе лишће у јесен, осим ариша, остају зелени чак и у најхладнијим зимама. То је због различите структуре и функције њиховог лишћа – односно иглица.

Њихове иглице адаптиране да задрже хлорофил и функцију фотосинтезе током целе године, дакле производе енергију, иако спорије.

Иглице четинара су прекривене дебелим воскастим слојем и садрже смолу, што смањује испаравање воде. То значи да четинари не зависе толико од повлачења хранљивих материја из листова пре зиме као листопадно дрвеће.

Истовремено, смола и восак штите хлорофил и друге пигменте од оштећења током ниских температура и хладног ветра. Иглице четинара садрже и разне шећере и протеине који делују као природни антифриз, што им омогућава да преживе мраз и да спрече отпадање лишћа .