Два века заблуде – шаман сахрањен код Стоунхенџа у ствари је шаманка

Рано бронзанодобни металург и шаман, откривен пре више од 200 година у раскошној гробници недалеко од Стоунхенџа и деценијама сматран мушкарцем, заправо је била жена, показала је нова генетска анализа.

Резултати анализе древне ДНК такозваног „Шамана из Аптон Ловела“ (Upton Lovell Shaman), коју су спровели истраживачи Института Френсис Крик у Лондону, руше досадашње стереотипе о женама у раном бронзаном добу, наводи се у саопштењу Музеја Вилтшир, у којем се чувају посмртни остаци и гробни прилози.

„Ово потпуно мења досадашње претпоставке. Навикли смо на претпоставку да мушкарци раде све, да су они вође и металурзи. Овде имамо необорив доказ да је металург била жена. А обрада метала била је својеврсна свемирска технологија тог времена“, рекао је директор Музеја Вилтшир Дејвид Досон за Гардијан.

Гробница стара готово 4.000 година откривена је 1801. године у близини села Аптон Ловел, око 16 километара западно од Стоунхенџа. Људски остаци били су окружени изузетно богатим комплетом алата који је садржао камене секире, прибор за обраду метала са траговима злата, камен за проверу чистоће метала упоређивањем трагова које остављају различите легуре, као и пробушене животињске кости које су вероватно биле ушивене на одећу као украси, што указује на постојање церемонијалног огртача.

Спој луксузних металуршких алата и предмета за које се верује да су имали ритуални значај навео је археологе да закључе како је покојник био духовни стручњак, због чега су остаци добили надимак „Шаман из Аптон Ловела“.

Вилијам Канингтон, енглески археолог који је ископао гробну хумку, тада је записао да је, „судећи по крупноћи костију“, покојник „изгледао као снажан мушкарац“. Током наредна два века сматрало се да су остаци припадали мушкарцу, па је и музејска поставка приказивала брадатог мушкарца.

ДНК анализа првобитно је била намењена утврђивању порекла ове особе, али су резултати показали присуство XX, а не XY полних хромозома, што је изненадило истраживаче. Како би били сигурни, тим је анализирао ДНК из зуба и ножног прста и сваки пут добио исти резултат, без икаквих доказа да је у гробници било више од једне особе.

Други трагови на скелету открили су додатне појединости. Жена је била висока око 165 центиметара, што је било неуобичајено за жене бронзаног доба, а умрла је око 45. године живота. Имала је снажну грађу и артритис у десном, али не и у левом ручном зглобу – образац који одговара дугогодишњем понављању покрета карактеристичних за обраду метала.

Студија из 2022. године показала је да је ова особа највероватније била вешта златарка која је израђивала златне украсе. Та способност је у бронзаном добу могла деловати готово магично, рекла је за Лајв сајенс археолошкиња Сузан Грини са Универзитета у Ексетеру, која није учествовала у истраживању.

Ово није први случај да је древна особа високог друштвеног статуса погрешно идентификована као мушкарац.

На пример, припадник елите из доба Викинга у Шведској, сахрањен са оружјем и стратешким играма, дуго је сматран мушкарцем, али је касније ДНК анализом потврђено да је реч о жени. Слично томе, високо рангирана особа из бакарног доба у Шпанији такође је првобитно сматрана мушкарцем, све док генетска анализа није показала да је била жена.