Грамофон и ванилице – јединствен угођај током шишања код берберина Владимира

Владимир је одрастао уз звук маказа и машиница за бријање. Почео је да шиша у берберници свог деде са само 13 година и трећа је генерација у породици који се бави овим занатом.

„Ја сам учио занат од бабе и деде. С обзиром да није имао мушких наследника, он је имао неки интересантан начин како мене да заинтересује док сам био превише мали. Нисам могао физички да постигнем да шишам, да дохватим кијента. Он је мени давао задатке да чистим берберницу, да чистим клијенте. Касније како сам растао, стасавао, давао ми је скраћујем длаке из носа, из ушију, врат да чистим, с обзиром да је он касније све мање видео. И он је мени давао цео свој бакшиш што је био у рангу неке фине плате”, каже берберин Владимир.

Уз музику са грамофона и неизоставне ванилице, за сладак угођај, овде браду може да вам подшиша чак и Моцарт, Џокер, Дракула, Златан Ибрахимовић...

„Најзаслужнији су били клијенти јер су они мени говорили да подсећам на овога, на онога. Онда сам ја дошао на идеју, ако подсећам на некога, можда би било занимљиво да чак уђем у костим тог неког, и да то тако крене спонтано. Људи су имали супер реакције то им је било интересантно. Они су ми чак давали сугестије шта бих могао да будем”, додаје Владимир.

Берберница као филмски сет

Није само због тога ова берберница другачија. Амбијент ће многе подсетити на филмски сет. Овде се налазе бојни експонати из прве половине двадесетог века, које Владимир годинама сакупља.

„Ја сам се овим крајем шетао са својим кучићима, приметио сам необичан натпис, необичан амбијент читав, и решио сам да уђем. Ово је као нека прича која се прича у коју се ви ушли и постајете део ње. Стави вас у неко давно прошло време у којој се осећамо, или мислимо да бисмо се осећали пријатније”, прича муштерија Дарко Волф.

„Дошао сам до неких интересантних комада као што је машиница која је из тридесетих година. Интересантно је да су се рецимо Немци касније у Другом светском рату шишали с њом. Моја столица се рецимо, производила од 1880. до 1930. Занимљиво је како су они тада радили, чак сам пронашао папир који је тада коришћен као хигијенски”, прича берберин.

Баш ту машиницу за шишање, која је берберима знатно олакшала посао, популарну „нуларицу”, изумео је Србин – Никола Бизумић из фрушкогорског села Нерадин.

Већ 1865. бербернице широм Европе користиле су његов изум, због чега се каже да је Никола ошишао пола света.