Јесте ли пробали сладолед од шљивовице, ајвара, качкаваља

Верољуб Шобић је дипломирани филолог, а његова супруга Јасмина политколог, али се тиме данас не баве. Они су, каже Верољуб, из очаја почели да праве сладолед, али убрзо се родила љубав. 

„Сладолед је био избор моје сурпуге, као – Ти знаш мало италијански, ја сам као мала волела посластичарницу. Мени је у то време сасвим било свеједно, било је догорело до ноката и важно је било да се крене у нешто. То је био њен избор али јако брзо смо се заљубили у то, јер смо схватили да постоји безгранична могућност креације“, каже Верољуб Шобић.

Кроз осмех каже да први сладолед који су направили није био баш онакав какав су очекивали.

„Задужили смо се најстрашније. У цену машина које су ужасно скупе, иде и обука. Дошао је један Италијанчић који је два-три сата нешто причао, правио, причао, завршио и отишао. Шта си снимио, снимио си. И ми, на нашу жалост, прво кренемо да правимо јогурт и узмемо сипамо све што треба, и из машине почну да ми испадају крпе. То није сладолед, тотални хаос, задужен си ништа не знаш, машине прескупе. Испостави се да је дуготрајно млеко било покварено. Већ са другим сладоледом све је било океј, али смо кренули са стресом“, сећа се почетака Верољуб.

Данас, Верољуб, Јасмина и њихова ћерка Наталија имају 24 врсте сладоледа, а и корнете праве по сопственој рецептури. Италијани су им рекли да имају бољи сладолед него поједине италијанске посластичарнице.

„Oво је прави занатски сладолед, то значи да овде не користимо никакав репро-материјал, него сировину. Значи кад вам кажем да имам сладолед од вина, правим га са вином, од дрењине са дрењином, од чоколаде са чоколадом коју ја сам правим, ако је вaнила иде штапић од ваниле, значи не постоје никакви глукозни сирупи, ароме, боје...“, наглашава Верољуб.

Његов сладолед једу и у Италијанској амбасади.

„Бивши амбасадор Манзо је долазио у моју посластичарницу, по његовим речима, на најбољи сладолед и најбољи еспресо у држави“

Анегдота... па довољно за целу књигу.

„То ми је једно од већих признања. Долази госпођа којој нудим као и свима – Пробајте, пробајте. Питам је да ли воли штрудлу, а она ми каже да прави најбољу штрудлу на свету. Одлично, онда ћете ми бити добар судија. Кад је пробала, а темељно је истраживала и рекла да у штрудлу дода мало више ванил шећера“, прича Верољуб.

У понуди су шљивовица, тамјаника, качкаваљ, ајвар, тако да је, кад први пут долазите код њих, дочек прави српски.

„Ако хоћемо да будемо прави српски домаћини када нам неко уђе први пут у кућу морамо му понудити нешто да попије. Овде нудим наше бело вино и шљивовицу. Код мене никада нећете видети ни манго ни папају, авокадо, али ћете пробати дрењину, трњину, суву шљиву или маџарку или чачанку родну, ако једете крушку то је само крушка караманка или калуђерка, не виљемовка“, објашњава Верољуб.

Да је сладолед одличан, уверила се и екипа РТС-а. Верољуб је Италију довео у срце Земуна па је сада одлазак на ђелато и бржи и јефтинији.