Задивљујући плес поларне светлости на небу изнад Лапоније

Зелена, жута, бела, љубичаста и ређе црвени тонови ауроре бореалис (северне поларне светлости) су се могле видети током целе ноћи.

Поларну светлост над небом финског Рованиемија на Арктичком кругу, снимио је локални фотограф који тврди да је ово био набољи спектакл у овој години.

Март се генерално сматра једним од најбољих месеци за посматрање северне светлости и вероватно да ће оваквих занимљивих слика бити забележено и у недељама које долазе.

Данас је познато да аурору изазивају електрони који су убрзани напоном од 1.000 до 15.000 волти. Светлост настаје када се ти електрони сударају са атомима у горњим слојевима атмосфере, обично на висинама 80 до 150 километара.

Ауроре такође могу да се опазе у ултраљубичастом делу спектра, што се посебно добро региструје из свемира (али не и са Земље јер атмосфера апсорбује ултраљубичасте зраке). Свемирска сонда „Полар“ је регистровала аурору чак и у подручју икс-зрака.

Појава поларне светлости везана је за магнетне олује које су опет повезане са једанаестогодишњим циклусом активности сунчевих пега. Такође је уочено да до геомегнетних бура најчешће долази у време равнодневице, дакле у рано пролеће или јесен што је помало загонетно јер активност на половима нема много везе са годишњим добима.

Аурора је опажена и на Јупитеру и Сатурну, планетама чија су магнетска поља много снажнија од Земљиног. Покреће их, као и на Земљи, Сунчев ветар. Јупитерови месеци, посебно Ио, такође узрокују снажне ауроре. Недавно је поларна светлост откривена и на Марсу, мада се веровало да због недостатка јаког магнетског поља то није могуће.

Ауроре које су настале као резултат велике геомагнетне олује 28. августа и 2. септембра 1859. године, међутим, сматрају се најспектакуларнијим у новијој забележеној историји.