уторак, 30.08.2022, 09:00 -> 11:30
Извор: РТС
Аутор: Анђела Савић
Знате ли где се налази „српски Кип слободе“ и ко је послужиo као муза за њега
На раскрсници улица Кнеза Милоша и Немањине у Београду, на врху зграде Владе Србије види се „српски Кип слободе“. Историјат статуе „Србија“ занимљив је колико и њене промене током једног века. Муза вајара Ђоке Јовановића била је Загорка Цветичанин. Ево и због чега.
Холивудска лепота, отменост и аристократски манири, то је препоручило Загорку Цветичанин да је вајар Ђока Јовановић одабере за наручену скулптуру. Лепу жену са бакљом у десној руци – велелепну фигуру од бронзе високу три метра, пре нешто мање од једног века, створио је чувени вајар.
„У десној руци држи високо подигнуту бакљу. Мало је познато да је ова интервенција заправо послератна, након Другог светског рата. Претходно и оригинално је ова фигура у својој десној руци држала круну краља Петра Првог Карађорђевића“, испричала је историчарка уметности Бојана Ибрајтер Газибара из Завода за заштиту споменика културе Града Београда.
У литератури круна и штит које држи у рукама, објашњени су као персонификација Србије.
Траг њеног порекла води до барона Емануела фон Цвјетићанина, аустријског федмаршала који је одбио понуду Александра Првог Карађорђевића да буде један од његових војвода. Даље порекло – до српског братства Богуновића у Старој Рашкој.
Удала се за вајара Милана Арсића, који је сликао београдске мотиве на шпер-плочама као што су чувена Три шешира на Скадарлији. Тако је и Загорки Цветичанин та уметност била блиска, а име остало записано у историји.
„Та скулптура је у десној руци имала круну, а у левој руци је имала заставу и имала је двоглавог орла под ногама. Та скулптура је нестала за време Првог светског рата и онда је Ђока на основу скица, за ту скултпуру – направио истоветну скулптуру 1928. године“, додаје Неда Ковачевић, ауторка Београдског споменарника.
„Овај лик, женски са ловоровим венцем на глави, јавља се и у другим делима Ђоке Јовановића. Између осталог у Крушевцу на споменику, споменику Јосифу Панчићу у академском парку, Вуку Караџићу, Војводи Вуку и тако даље“, додаје Ибрајтер Газибара.
Кров на коме се налази некада је био део зграде Министарства финансија Краљевине Југославије. У то време Улица кнеза Милоша доживљавала је нови преображај.
У међуратном периоду изграђено је много важних објеката у Београду, углавном дела руских имиграната, као што је Николај Краснов, који је пројектовао зграду Владе Србије.
О таленту вајара Ђоке Јовановића говорило се и у Паризу, а награде је освајао на Светским изложбама.
Осим што Загорку Цветичанин можете да видите на куполи зграде Владе Србије, она се налази и у нашим новчаницима. Испод бројева личне карте крије се управо њен лик.
Коментари