Знате ли где се налази „српски Кип слободе“ и ко је послужиo као муза за њега

У литератури круна и штит које држи у рукама, објашњени су као персонификација Србије. 

Траг њеног порекла води до барона Емануела фон Цвјетићанина, аустријског федмаршала који је одбио понуду Александра Првог Карађорђевића да буде један од његових војвода. Даље порекло – до српског братства Богуновића у Старој Рашкој. 

Удала се за вајара Милана Арсића, који је сликао београдске мотиве на шпер-плочама као што су чувена Три шешира на Скадарлији. Тако је и Загорки Цветичанин та уметност била блиска, а име остало записано у историји.

„Та скулптура је у десној руци имала круну, а у левој руци је имала заставу и имала је двоглавог орла под ногама. Та скулптура је нестала за време Првог светског рата и онда је Ђока на основу скица, за ту скултпуру – направио истоветну скулптуру 1928. године“, додаје Неда Ковачевић, ауторка Београдског споменарника.

„Овај лик, женски са ловоровим венцем на глави, јавља се и у другим делима Ђоке Јовановића. Између осталог у Крушевцу на споменику, споменику Јосифу Панчићу у академском парку, Вуку Караџићу, Војводи Вуку и тако даље“, додаје Ибрајтер Газибара.

Кров на коме се налази некада је био део зграде Министарства финансија Краљевине Југославије. У то време Улица кнеза Милоша доживљавала је нови преображај.

У међуратном периоду изграђено је много важних објеката у Београду, углавном дела руских имиграната, као што је Николај Краснов, који је пројектовао зграду Владе Србије.

О таленту вајара Ђоке Јовановића говорило се и у Паризу, а награде је освајао на Светским изложбама.

Осим што Загорку Цветичанин можете да видите на куполи зграде Владе Србије, она се налази и у нашим новчаницима. Испод бројева личне карте крије се управо њен лик.