Научници открили највећи корал на свету – толико велики да се може видети из свемира

Џиновски корал је примећен током научне експедиције коју је покренуо програм Национална географија Пристин сиз у октобру ради проучавања здравља океана на Соломоновим острвима.

Новооткривени корал је три пута већи од претходног рекордера у Америчкој Самои, према Пристине сизу.

За разлику од гребена, који се састоји од многих колонија, овај корал је један примерак који је вековима растао у континуитету.

„Таман када помислимо да на планети Земљи више нема шта да се открије, налазимо масивни корал сачињен од скоро милијарду малих полипа, који пулсира животом“, рекао је Енрик Сала, истраживач Националне географије и оснивач Пристин сиза.

Корал одозго изгледа као огромна, валовита смеђа стена. Неки чланови експедицији су чак у почетку мислили да је у питању олупина брода.

Морски биолог и подводни сниматељ Ману Сан Феликс заронио је да погледа. „У првој секунди схватио сам да гледам у нешто јединствено“, рекао је. „Скоро је величине неке катедрале“.

Научници су касније проверили сателитске снимке и открили да је корал толико велик да га је било могуће видети из свемира.

Изблиза, корали су нешто спектакуларно, са својом сложеном мрежом полипа – сићушних појединачних створења која су вековима расла и формирала овај огроман корал – и мрљама живописних љубичастих, жутих, плавих и црвених које разбијају његову смеђу нијансу.

Корали скривају мноштво морског живота, укључујући рибе, ракове и шкампе. Такође је као жива енциклопедија, рекао је Сан Феликс, која садржи информације о условима океана који сежу стотинама година уназад.

Његова сама величина изазвала је неке проблеме јер мерне траке научника нису биле довољно дугачке. Морали су да раде у тимовима од по двоје, развлачећи траку између себе. Када би се завршило, једна особа би остала на том месту док је друга мотала траку, пре него што је допливала до њих да настави процес.

Ово откриће је ретка добра вест у океану лоших

Корали су од виталног значаја за морска створења која се на њих ослањају за храну и склониште, али и за људе. Они су индиректни извор хране за око милијарду људи, тако што помажу у подршци рибарству и обезбеђују тампон против олуја и пораста нивоа мора.

За научнике, то је врхунац каријере. „Откриће овог значаја је остварење животног сна“, наглашава Пол Роуз, вођа експедиције.

За Соломонска острва, мега корал би могао привући истраживаче, туристе и повећати финансирање очувања, рекао је Денис Марита, директор културе земље у Министарству културе и туризма. „Ово је нешто огромно за нашу заједницу“, рекао је он.

Али, постоји и „разлог за узбуну“, рекао је оснивач Пристин сиза. „Упркос својој удаљеној локацији, овај корал није безбедан од глобалног загревања и других људских претњи.

Корали су изложени ризику од низа локалних фактора, укључујући прекомерни риболов, који може оштетити и пореметити деликатну равнотежу њихових екосистема, индустријског загађења и канализације.

Највећа претња је, међутим, глобална климатска криза изазвана фосилним горивима.

Прошлог месеца, научници из Националне управе за океане и атмосферу потврдили су да је глобално масовно избељивање коралних гребена без преседана забележено због температуре океана.

Више од 40 одсто врста корала које граде гребене у топлој води сада се суочава са изумирањем, првенствено због климатских промена, према Црвеној листи угрожених врста Међународне уније за очување природе.

Ипак, иако је мега корал и даље рањив, он верује да његово здравље и дуговечност пружају трачак наде. „Останак овог корала, старог стотинама година, илуструје да за коралне гребене није све изгубљено“, рекао је Дерек Манзело, координатор пројекта за Си-Ен-Ен. „Ово је заиста сјајно откриће.“

Његово мишљење дели и Емили Дарлинг, директорка секције за коралне гребене у Друштву за заштиту дивљих животиња, која је откриће назвала „светлом тачком за опстанак коралних гребена“.

„Ово показује да још увек постоје услови животне средине у којима корали могу да преживе и напредују, чак и потенцијално кроз убрзан утицај климатских промена."

Научници су пронашли доказе да би „корални троугао“ – подручје тропског океана које укључује Соломонска острва, као и делове земаља попут Индонезије и Филипина – могло бити отпорније на бељење корала, додаје Дарлингова.

Откриће је објављено у тренутку када се светски лидери окупљају у Бакуу, у Азербејџану, на КОП29, климатском самиту који подржавају Уједињене нације, на коме је ове године централна тема мобилизација средстава за помоћ сиромашнијим земљама да се изборе и прилагоде климатским променама.

Проналажење овог новог корала, који је већ у опасности, још је један снажан подсетник на „потребу да богате земље потроше много више ресурса на смањење наших емисија угљеника“, наглашава Енрик Сала.