Планета плаћа цех – изазов одрживог развоја има своју цену

Како до тог одрживог развоја, решење траже научници и привредници из целог света на конференцији у Београду. Да је зелена транзиција неопходна, нема дилеме. Али за почетак треба обезбедити средства.

„То мора да буде микс инвестиција из државног буџета, приватних компанија и наравно међународних финансијских институција и то указује зашто су додатни разлози потребни, а то је не само усвајање тековина ЕУ у смислу зелене транзиције, него такође и бржи улазак у ЕУ како бисмо имали и бољи и бржи приступ средствима“, рекао је Михајло Весовић, Привредна комора Србије.

Зелена транзиција је одговор на троструку планетарну кризу, климатске промене, загађење и губитак биодиверзитета.

„Већ смо оборили све температурне рекорде, киматске промене погађају све економије, посебно регион Балкана и мислим да оно што треба да урадимо је да успоставимо радикалан акциони план за достизање нулте емисије“, рекао је проф. Мајкл Полит, Универзитет у Кембриџу.

Све је више доказа колико загађење и климатске промене утичу на здравље људи широм планете.

„Ако имамо утицај на здравље који је негативан, онда то има даље импликације и на економију и на продуктивност то је негде кључна ствар адаптирати постојеће индустрије и технологије и производњу са новонасталом ситуацијом у смислу да водите рачуна, имате ширу слику, како утичете на биодиверзитет , како утичете на животну средину“, навео је Коста Живановић, Форум одрживог развоја.

Лидери у одрживом развоју су нордијске земље

„У Шведској се 99 одсто кућног отпада рециклира или користи за енергију, али наша тежња је да то буде на нултом нивоу. За решавање глобалних климатских изазова кључна су међународна партнерства и размена знања, технологија и најбољих пракси“, рекла је Шарлот Самелин, амбасадорка Шведске у Србији.

Глобални циљ је неутралисање угљеника до 2050. године. Према проценама УН, само земљама у развоју потребно је више стотина милијарди долара за прилагођавање утицајима климатских промена.