Које црте личности карактеришу „највећег смрада“, истраживали психолози

Да би истражили шта термин „смрад“ говори о личности одређене особе и како би утврдили које су то врсте понашања које људи повезују са овим термином, научници су одлучили да спроведу експеримент.

Истраживачки тим, предвођен првим аутором и истраживачем клиничке психологије, Бринклијем Шарпом, са Универзитета у Џорџији, анкетирао је скоро 400 људи, од којих су затражили да опишу „највећег смрада“ којег су лично познавали и да оцене црте личности, ставове и понашање такве особе.

Према добијеним резултатима, учесницима је било релативно лако да идентификују „највећег смрада“ кога су упознали у свом животу и генерално су сматрали да га овај термин одлично описује.

Међутим, оно што је интересантно, испоставило се да у суштини свако од нас крије потенцијал да буде „смрад“, ако није тренутно, могао би да постане.

„Приближно једну трећину 'највећих смрадова' (35,26 одсто) учесници су идентификовали међу својим бившим партнерима, колегама на послу, шефовима, члановима породице или пријатељима, док је половина (50,13 одсто) некада била у сличној улози (нпр. бившег партнера или отуђеног члана породице)“, објашњавају истраживачи у својој студији.

Иако је избор био јако широк, испоставило се да су се међу „највећим смрадовима“ углавном нашли мушкарци, и то средовечни.

Људе који се доживљавају као смрадови учесници анкете су повезали са 315 категорија лошег понашања, које су истраживачи категорисали у 14 ширих категорија: агресија, бес, ароганција, нетрпељивост, безосећајност, агресивност, доминантно понашање, екстернализација кривице, незрелост, безобзирност, неодговорност, манипулативност, грубост и друго (укључујући лицемерје и улизиштво).

„Понашања која су људи оцењивали у некој врсти градације“, објашњава Шарп.

„Када говоримо о понашању, 'смрад' није нужно непријатељски расположен према особи која га тако доживљава, али такву особу једноставно није брига шта други мисле или како их други доживљавају“, додаје психолог.

Што се тиче општих особина личности, тј. фактора који се називају великих пет, а који подразумевају отвореност за ново искуство, савесност, прихватљивост и неуротицијам (или емоционална стабилност), понашање 'смрада' највише кореспондира са ниском пријатношћу, ниском савесношћу, високим ниском отвореношћу и неуротицизмом, показују резултати.

Све у свему, перципирани профил 'смрада' у овој студији био је сличан прототиповима психопатских, антисоцијалних и нарцистичких поремећаја личности, наглашавају истраживачи.

Што, наравно, не значи да су људи које идентификујемо као 'смрадове' заправо људи са поремећајима личности. Уместо тога, негативна понашања смрада описана у студији – у распону од тривијалних радњи до неког понашања које је било насилно и криминално – често се преклапају са тим атрибутима.

„Јасно је да постоји много варијација у начину на који људи користе ову реч“, напомиње Шарп. „Мислим да студија показује да су увреде важне. Ми заиста мислимо на одређене ствари када користимо те речи или их повезујемо са одређеним карактеристикама“.