Зашто смо фасцинирани викинзима

Викинзи су се борили секирама и мачевима, били изузетно брутални, носили шлемове са роговима, животињска крзна, а после сваке битке организовали раскошне гозбе.

„Хајде да се ту зауставимо", каже историчар Доминик Васенхофен са Универзитета у Келну. „Рекао бих да је тај приказ помало последица маште средњовековних аутора".

Викинзи јесу носили рогове, али без шлемова, то је одавно доказано. Историчар такође сумња и у њихове луде пијанке: „То је клише који се у поп култури стално појављује."

А да ли су викинзи ширили страх и терор више од других ратника свог времена? Ни то Васенхофен не може да потврди: „Сигурно је да нису били безопасни, али рекао бих да нису били крволочни сами по себи, нити бруталнији од других ратника свог времена."

Како се ширио страх од викинга

Репутација викинга има везе с њиховим односом према жртвама, каже историчар из Келна. Пљачкали су рецимо удаљене и усамљене манастире у којима су живели монаси који су били писмени. Тако су викинзи 793. године напали манастир Линдисфарн у северној Енглеској. У хроникама је остало записано: „Убили су неку браћу, неке су везали ланцима, многе су отерали голе, а неке су удавили у мору".

Према другом предању пише да су „варвари са севера покрали златне пехаре и друге реликвије и стоку, а куће запалили". Локалне сељаке повели су са собом да их продају као робове. Један англосаксонски монах касније је написао: „Никада пре Британију није обузео такав терор какав сада преживљавамо од те паганске расе". Вест о пљачки се ширила и северњаци су постали симбол терора над хришћанима.

Међутим, често се превиђа да су викинзи били и трговци – трговали су рибом, кожом ирваса, предметима од злата и дрвета, металним оруђем, оружјем и опљачканим предметима

Надарени морепловци

Разлог због ког су викинзи пљачкали ван оквира своје постојбине лежи у чињеници да су ресурси у Скандинавији били оскудни за тамошњу све већу популацију. Неплодно планинско земљиште није било погодно за пољопривреду. С друге стране, били су надарени бродоградитељи.

„Поморство је у то време, али и наредних векова, било концентрисано на обалама. Викинзи су градили дугуљасте бродове с којима су могли да изађу на отворено море, а ти бродови могли су да плове и рекама", каже историчар Васенхофен.

Кретали су се брзином и од 15 до 17 чворова, око 30 километара, на час. Са својим великим, робусним пловилима стизали су до Русије, Енглеске, Финске, па чак и до Америке. Тако су и добили име – реч „викинг" највероватније значи „морски ратник, који се упушта у дуга путовања далеко од домовине".

Викиншко једро на хоризонту значило је невољу. Са секирама и мачевима избијали би на обалу, пљачкали манастире, села, па и читаве градове.

Од средине 9. века, све више су се задржавали у Енглеској, коју су неколико пута посећивали. На крају су се ту, као и у Нормандији, настанили.

„Назив Нормандија потиче од Нормана, односно северњака", подсећа Васенхофен и додаје да су они су ту временом склапали мировне споразуме с франачким владарима и да су коришћени као обалска стража од других викиншких група. Покрштавање паганских племена са севера допринело је томе да се она настане на копну.

Фантазија која и даље живи у Холивуду

Викинзи су и даље популаран мотив у филмској уметности, као и у књижевности. Притом се ти прикази и даље већином базирају на митовима и легендама. Филм „Северњак" (The Northman) прослављеног режисера Роберта Егерса тако прати младог викиншког принца који тражи правду за убијеног оца. Цина тумачи познати шведски глумац Александар Скарскард, а оца, краља Аурвандила Вар-Равена, филмска звезда Итан Хок.

Та епска фантастика инспирисана је у суштини Шекспировим „Хамлетом". Филм је мистичан и мрачан, и евоцира магијске приче и митове о викинзима из раног средњег века.

У глумачкој постави су и други прослављени и награђивани уметници попут Никол Кидман, Вилијам Дафо, Ана Тејлор Џој, као и чувена певачица Бјорк.