Јапан: Брижна вожња просветљених мајстора градског превоза

Вожња у београдском градском превозу за посетиоца из Јапана несумњиво је изненађење, сигурно једна врста вежбе мишића налик у оној у теретани, а може се рећи и искуство које је готово на граници насиља. Јер заглушујућа рика мотора, трескање расклиматане конструкције, грубо одскакање од тла које прети да унутрашње органе избије из одговарајућих места и нагло цимање при поласку и заустављању, које путнике уме да завитла дуж ходника између седишта или завије око шипке за коју су се ухватили – то су ствари који они никада нису доживели у својој земљи.

Један део разлога за одсуство динамичног искуства с примесама јачања мишићне масе и истезања тетива које држе зглобове какво се може доживети у српској престоници је, наравно, то што је асфалт на путевима у Јапану беспрекоран, и што су тамошње компаније вишедеценијски светски лидери у производњи возила, па знају да направе вешање и амортизере како треба. 

Прича о нежности или мекоћи вожње у јапанском градском превозу, међутим, не може се исцрпети просто помињањем квалитетног битумена и аутомобилских компонената, иза којих поред много знања и савести, наравно, стоји и добро попуњени трезор предузећа и локалних управа. Јер, у Земљи излазећег сунца постоји специфичан начин размишљања и стрпљиво и благо поступање с путницима које се на њему заснива, који су део менталитета и културе, и који су оствариви и без улагања новца у јавни превоз.

Наиме, јапанске возаче и аутобуске превознике не кошта ништа, осим труда, то што пред сваки излазак из станица упозоре путнике да се врата затварају и да следи полазак. Перпери и дукати нису потребни ни за речи које униформисани јапански мајстори опремљени малим микрофонима упућују својим муштеријама пред сваку кривину или успон када их позивају да се обавезно ухвате за шипку, или када их обавештају је да је пред аутобусом семафор због чега ће ускоро прикочити.

Финансијско улагање не захтева ни редовна, рутинска објава да возило на путу очекује више кривина због чега ће доћи до љуљања и заношења, осим у случају када превозник одабере да понављањем тог упозорења не оптерети возаче, па инсталира једноставан апарат који с времена на време пушта унапред припремљени аудио-снимак.

Бескрајно стрпљење и захвалност путницима

Зато, можда више од самог возачког умећа, за раднике јавног превоза у Јапану су битне људске врлине као што су стрпљење, одговорност и разумевање за друге људе, за то да међу путницима има и старих који се слабо и тешко крећу, трудница и деце.

Стрпљење овде не подразумева само смиреност и трпљење које изискује чекање да се сви путници по уласку лепо сместе и бескрајно понављање истих фраза при сваком заустављању, поласку и скретању. Оно обухвата и одупирање импулсу да се нагло дâ гас или јурца кад прети кашњење – јапански аутобуси стално се крећу малим, ограниченим, граду прилагођеним брзинама, што им скупа с добрим квалитетом путева, омогућава да путнике превезу с једне на другу тачку а да их не тумбају и не разбацују по возилу. 

Челично стрпљење возача долази до изражаја и када се, због система наплате који од путника тражи да обаве плаћање у самом аутобусу, пред возилима оформе дуги редови, што је честа појава и један од недостатака градског превоза у острвској земљи са 125.000.000 становника.

Последњих година тај проблем ублажавају чиповане картице, али највећи број превозника и даље задржава кабасте машине постављене крај возачевог седишта које очитавају вредност папирног и металног новца који путници у њих убаце, по потреби га уситњавају и враћају кусур, услед чега аутобуси понекад дуго остају приковани у станици.

Поред културне норме која наглашава бригу и старање за друге, која се огледа у пажњи посвећеној безбедности и комфору путника, односно, у релативно спорој вожњи и сталним позивима на опрез, јавни превоз у Јапану карактерише и дух захвалности. Као и у авиону или возу на крају сваке вожње сталожени јапански возачи се захваљују путницима једном куртоазном реченицом и притом их подсећају да провере да нису нешто заборавили у аутобусу. Међутим, то није све. 

Врло често они, користећи микрофон, упуте речи захвалности буквално сваком путнику који напушта возило понаособ – само то захваљивање више стотина или хиљада пута дневно, чини се, захтева истрајност и стрпљење какво краси просветљене мудраце.

Вожња градским аутобусом у Јапану тако одлично сумира или рефлектује вредности јапанског друштва, као што су благост у опхођењу према другима, брига за добробит људи, љубазност и инсистирање на етикецији. Као и што и у другим земљама света вожња јавним превозом одражава менталитет и норме (или њихово одсуство) тамошњих привредних субјеката и људи.