Једна од најстаријих венецијанских палата први пут отворена за јавност

Након пет година рестаураторских радова, зграда Прокуратие Векие на Тргу Светог Марка у Венецији, отворена за јавност први пут у својој историји.

Прокуратие Векие на Марковом тргу у Венецији – једна од најпознатијих зграда у једном од најпознатијих градских тргова на свету – отворена је за јавност први пут у својој историји.

Изграђена почетком 16. века, на месту раније зграде која је уништена у пожару, са базиликом Светог Марка уоквирује трг. Неокласична фасада зграде високе 150 метара једна је од најпрепознатљивијих симбола Венеције.

Сада, по први пут, посетиоци могу да посете четврти и последњи спрат палате где се испод косог крова зграде налази стална изложбена поставка.

У прошлости, овде је био дом венецијанских прокуратора, градских званичника одговорних за администрацију Базилике. Нису били плаћени, али су имали привилегију да за живота станују на Марковом тргу.

Зграду је пројектовао архитекте Бартоломео Боно, а затим Јакопо Сансовина у првој половини 16. века. Прокуратие Векие је од 1832. године седиште осигуравајуће компаније „Ђенерали“, која је посао рестаурације поверила британском архитекти, Дејвиду Чиперфилду.

Трећи спрат је посвећен "The Human Safeti Net-у", глобалној мрежи за подршку угроженим породицама са малом децом и интеграцију избеглица кроз рад и предузетништво, са јавним приступом изложбеним просторима, радним просторима, просторима за догађаје и гледалиштем.

Део простора је и хај-тек изложба „Свет потенцијала“, каква се ретко виђа у Венецији. Уместо историје или уметности, ова изложба је посвећена друштвеним вештинама кроз технологију.

Куповином улазнице за изложбу (од чега половина прихода припада "The Human Safeti Net-у") посетиоци могу да прођу до кафеа на четвртом спрату, који има две кровне терасе које гледају право на куполе базилике Светог Марка и њен чувени звоник.

Терасе немају поглед на трг, јер се налазе испод кровне линије зграде. Међутим, просторије на последњем спрату имају прозоре који гледају на предео који је, према легенди, Наполеон назвао „соба Европе“.

Чиперфилдов пројекат је претворио напуштени ниво поткровља у огроман низ међусобно повезаних просторија, са каменим сводовима који се преплићу читавим спратом.