Момци лепи као девојке, има ли још мачизма у Азији

Једна реклама за токијски козметички салон за мушкарце, која речима препоручује трајну депилацију браде и бркова, а сликом сугерише шминкање и фарбање, добро илуструје феномен феминизације мушкараца у тој земљи.

Социолози у Земљи излазећег сунца разлоге за тренд у којем млади мушкарци у настојању да остваре мекши и чистији изглед последњих деценија бирају фризуре налик женским и депилирају лице и удове, што понекад укључује и уклањање обрва, виде пре свега у промени свести жена које мужевни младићи дубљег гласа, веће снаге и израженије маљавости, не привлаче у истој мери као пре.

Девојке у Јапану данас, тврде они, траже топле, осећајне партнере који делују благо, нежно, па чак и крхко и детиње, те стога делују приступачно и неспособно за грубости. Тај идеал диктира ширење друштвене појаве у којој се, не само у Јапану већ и у другим деловима Источне Азије, због усвајања оног што се у прошлости сматрало женским – фризура, депилације и шминке, бришу разлике међу половима, односно, у све већем броју јављају мушкарци који делују феминизирано или хермафродитно.

Постоје мишљења да је ту промену у укусу жена и ерозију мачизма, поред распада конфучијанским вредностима обојене традиционалне патријархалне породице, у којој је мушкарац био глава куће која је радила и доносила одлуке а жена имала задатак да се тихо и самопрегорно стара о домаћинству, деци, својим и мужевљевим родитељима, призвала и масовна култура, односно, стрипови и цртани филмови у којима су лица јунака често приказана на такав начин да је тешко распознати њихов пол.

Биљоједи и месоједи 

Тренд феминизације, наравно, видан је и у тзв. дечачким бендовима, музичким групама које се у целости састоје од момака, у којима у Јапану, Јужној Кореји и другде у источној и југоисточној Азији последњих година често фигурирају офарбани и депилирани младићи који делују меко и женствено.

Те бендове плански састављају продуценти, који проводе аудиције и свесно бирају момке који одговарају доминантном укусу жена, тако да они рефлектују друштвену реалност, али
истовремено имају и утицај на њено обликовање, јер даље шире идеал тананог, феминизарног мушкарца као нечег што је пожељно.

Они тако делују не само на свест женске већ и младе мушке публике, која их прихвата као узор и имитира како би се допала супротном полу. Промене су видне не само у физичком изгледу већ и у понашању, сматрају јапански социолози, који последњих деценија пишу о расту броја тзв. „мушкараца биљоједа" – особа које не прилазе женама, које су пасивне и често незаинтересоване за секс и везу са супротним полом, у односу на тзв. „месоједе", који су склонији томе да (активно) траже партнерке.

Ти, може се слободно рећи, ненаучни термини које као питку метафору користе јапански интелектуалци и новинари да широј јавности на једноставан начин приближе своје размишљање о феминизацији мушкараца и променама у друштву, јављају се услед тога што је под вишевековним утицајем вегетаријанског хиндуизма и будизма у јужној и источној Азији распрострањен стереотип да они који (пуно) једу месо тиме стичу нарав предатора, те су предузимљивији и активнији, али и агресивнији и похлепни.

Независно од проблема – да ли су такви епитети прикладни или не, последњих деценија у Јапану се у медијима говори о томе да, упоредо с растућом мушком пасивношћу и повученошћу, јача тренд или образац у којем су жене те које иницирају везу.

Упадљив је и раст бракова у којима је жена старија пет до седам година од мушкараца, што је преокрет у односу на матрицу у претходним генерацијама.