Природни дар за математику има свако дете, проблем је до предавача

Шездесет година се бави математиком, а за то време професор Владимир Стојановић написао је чак 108 уџбеника који су задавали бриге генерацијама ђака.

„Почео сам да пишем још као млад професор математике у Економској школи у Лозници. А мотив је био, деца нису имала одакле да уче јер није било уџбеника. Програм је предвиђао шта да се ради али књига није било“, каже Стојановић, оснивач јуниорске Балканске олимпијаде.

И тако је још 1967. године настао његов први уџбеник из геометрије. Низале су се књиге, а њему инспирације не недостаје.

„Ја сам иначе у кругу математичара познат као човек који истреса овако задатке. Кажите само који задатак вам треба и ја вам одмах направим. Реците само коју тежину хоћете, хоћете ли елементарни или на нивоу балканијаде, имам тај дар да састављам задатке и проблеме и врло често се тиме и играм са колегама“, навео је Стојановић.

Пишући задатке игра се скоро сваког дана и то по неколико сати. Објашњава нам да нема посебан рецепт за математичке дилеме.

„Кад је требало да учим, ја сам учио, учио сам јако добро, био сам изузетан студент, а имам природан дар и фантастичну меморију што једном прочитам то запамтим и сво то знање математике ја имам у глави. Ја кад пишем књигу ја имам само оловку и папир, чист папир, пишем из главе“, истиче математичар.

Каже да пише примењену математику која деци може користити, а да је писање задатака најспецифичније у области геометрије.

„Ја дам задатак који не личи на математику, него на обичан текст а онда када га прочитате ви видите да ту има нешто да се рачуна. Да, ту има математике, а ви тражите начин да то решите. Деца не само да схвате да уче неке вештине него да схвате да уче за живот“, објашњава Стојановић.

Није у деци проблем 

Иако многим малишанима математика отежава живот, професор тврди да она није баук већ да се често само лоше предаје.

„Ја ћу вам цитирати Мирослава Антића: Свако дете има крила само треба да се сети где му расту сакривена и одмах ће да полети. И то је истина, то се односи и на математику. Природни дар за математику има свако, питање је само ко га води. Не може дете само да упија, мора неко да га упућује“, каже Стојановић.

Иако је закорачио у девету деценију, не мирује. Са осморо унучића нема много слободног времена, а када га математика мало остави на миру посвећен је риболовац и узгајивач цвећа. Уз то, професор из чијих књига уче генерације деце на Балкану, врстан је и сликар.