Шахом се могу померати границе ума од најранијег доба

Шах је игра за све генерације. Због свог научног, едукативног и васпитног значаја, шах се у многим земљама изучава као школски предмет.

„Шах учи децу да буду стрпљива, да буду концентрисанија, да доносе неке одлуке, на крају постају, то је битно за млађе узрасте – независна, јер они сами доносе неке одлуке јер једноставно та правила и ти потези који се повлаче на табли, повлаче се и у стварном животу“, објашњава шаховски тренер Зоран Арсовић.

Шаховски велемајстор Велимир Ивић признаје да је шахом побољшао концентрацију и начин размишљања: „У многим ситуацијама је битна концентрација коју сам доста побољшао са шахом зато што треба играти пет-шест сати партије. Мислим да сам критичко размишљање доста поправио уз шах и мислим да је јако корисно не само на високом нивоу него за било кога ко почиње да игра шах да може у доста аспеката да напредује.“ 

Играјући шах, деца кроз серију потеза анализирају, планирају, организују, коригују и тако несвесно уче драгоцене животне лекције које утичу не само на њихов интелектуални, већ и на друштвени и васпитни развој.

„Морате направити план шта желите да изведете, а тај план такође зависи и од противника који покушава то да спречи и можда има и неке своје планове. На један једноставан, интуитиван начин врло брзо деца усвајају стратешка планирања“, наводи интернационални мајстор и професор физике и шаха Јован Тодоровић.

Према речима Зорана Арсовића, цела партија може, као и у животу бити веома добра, а онда да одлучи један потез: „Погрешите и једноставно изгубите партију и онда иду и сузе, али наравно и победе, кад се побеђује онда иде радост исто као и у стварном животу.“

„Ту је противник кога ви научите да поштујете, да поступате по принципима фер-плеја. Можда ће он после партије постати ваш пријатељ. Бављење шахом у некој шаховској секцији у школи или на турнирима доводи до тога да се деца друже“, истакао је Јован Тодоровић.

Уз шах постајете интуитивнији, истрајнији, упорнији 

Пажљиво промишљање и планирање неколико потеза унапред једна је од важнијих когнитивних користи играња ове древне игре. Шах помаже развоју комбинаторике, интуиције, упорности, истрајности.

„Показало се да изузетно добри шахисти могу да буду они који су музички надарени и који су надарени за ликовну уметност и уметност уопште. Управо различите хемисфере утичу на ту стваралачку компоненту, уметничку и на аналитичко-математичку. Врло је могуће да код сваког детета у том тренутку, можда је једна израженија, а друга мање, да обе стране врше свој посао и да функционишу на најбољи начин“, указао је Јован Тодоровић.

Гете је рекао да је шаховска игра испит ума, па тако они који открију, науче и заволе шах могу испитивати и померати границе свог ума.

Ви сте на потезу.