Херберт је испао из гнезда, али га је Урош спасио, а сада мора да се опрости од њега

Те ноћи се Урош Станић са пријатељем враћао кући и у близини Славије на асфалту запазили су нешто необично.

„Одједном смо видели једну белу пуфну како скакуће по асфалту, баш је деловало као у неком цртаном филму, пришли смо да видимо шта је и убрзо схватили да је сова“, каже Урош.

Из страха да малу сову не нападну мачке, одлучио је да је понесе кући.

„На путу до куће ми је заспао буквално у руци, мислио сам да је свиснуо од страха, међутим само је одмарао. То прво вече није био баш пријатељски настројен. Али храна је интернационални језик, тако да уз помоћ мало пилетине и пажње брзо смо се спријатељили“, присећа се Урош.

Иако се добро показао као дадиља, после разговора са стручњацима, схватио је да Херберт, како је назвао новог пријатеља, на жалост, не може да остане са њим.

„Биће ми много тешко да га оставим сутра, али суштина је у томе да он не би се развио у праву сову код мене. Суштина љубави је да оде“, истиче Урош.

У Зоолошком врту су само привремено „угостили“ Херберта у ветеринарској амбуланти, одакле ће га, када ојача, пустити у природу.

„Оно што је добра вести, управо са Хербетом је да њему ништа не фали, њега ћемо само мало да потхранимо, одхранимо, да одрасте и биће једна од оних животиња коју у сарадњи за Министарством и Заводом за заштиту природе враћамо у природу, где јој је и место“, каже биолог Кристијан Овари.

Реч је у ствари о ћуку. То је једна од најмањих сова у Србији, која је станиште, због изобиља хране, пронашла и у граду. Херберт је највероватније испао из гнезда.