Више од продавница – самопослуге као свемоћна уточишта Јапанаца

Јапанске самопослуге чудо су прагматизма – у њима, обично у врло тесном простору, могуће је не само пазарити часописе, храну (укључујући ту и готове ланч пакете), паковане напитке, цигарете, хигијенске и козметичке производе и доњи веш, већ и попити свеже направљену кафу и капучино, набавити видео-игре и апликације, предати поштанске пошиљке, подићи новац, уплатити све кућне дажбине и порез, купити карте за концерте и спортске догађаје, те обавити копирање, скенирање и штампање.

Та невероватно сложена и богата услуга на, због високе цене земљишта, углавном врло узаној површини, последица је оштре, здраве конкуренције у којој се предузећа надмећу у томе ко ће пружити више садржаја и бити више од користи потрошачу.

Јапанске самопослуге тако су од малих продавница хране и пића с временом еволуирале у хибридне објекте, који су истовремено и упрошћене мини-поште, банке, канцеларије и кафићи.

Деценијски раст

Према подацима Јапанског удружења франшиза (ЈFА) у мају 2021. у Земљи излазећег сунца радило је 55.889 самопослуга које су део одређеног ланца продавница. Оне су тог месеца угостиле чак 1,3 милијарде посетилаца, али је просечна сума коју су те муштерије утрошиле, по садашњем курсу, једва прешла пет евра.

Ипак, то значи да су јапанске самопослуге у рукама крупног капитала само у том месецу приходовале око 6,5 милијарди евра.

Највећи ланци самопослуга у острвској царевини су „Севен илевен“, „Фамили март“ и „Лосон“ – све домаће фирме са именима која звуче енглески, јер тај језик Јапанцима данашњице звучи импресивно, егзотично и пословно, те доприноси позитивном имиџу фирми које их носе. И сам општи назив за ту врсту продајних објеката у јапанском („конбињи“), заправо је настао скраћивањем и прилагођавањем за Азијате предугачког енглеског израза "convenience store", који означава самопослуге.

Број самопослуга у Јапану непрекидно расте од осамдесетих када је почело вођење статистике о њима и када их је било свега нешто мање од 7.000. Радње које припадају великим приватним ланцима у Јапану последњих година ничу и у јавним установама као што су болнице и универзитетски кампуси, које су у прошлости углавном ослањале на сопствене продајне објекте.

Међутим, упитно је да ли ће се тај тренд експанзије наставити пошто упркос укрупњавању, односно рационализацији пословања кроз спајање и преузимање мањих ланаца, предузећа која су њихови власници и даље имају потешкоће да обезбеде радну снагу и исплативост својих објеката због презасићености тржишта. Она је нарочито видна у Токију где се, у центру, самопослуге могу наћи буквално на сваких неколико десетина метара.

С тим проблемом ланци сампослуга покушавају да се носе тако што настоје да се издвоје у односу на конкуренте увођењем нових услуга или развијањем сопствених, ексклузивних производа, као што су оригиналне гурманске посластице или кућне потрепштине.

Друштвена улога јапанских самопослуга

Социолошки гледано, самопослуге у Јапану, углавном због недостатка људства, последњих година постале су и једна врста пионира у увођењу стране радне снаге у сектор услуга у Јапану, који је, иначе, осим када су у питању хотели окренути страној клијентели, деценијама био ван домашаја имиграната због уверења домаћих компанија да странци, због језичке баријере и културолошких разлика које укључују и схватање рада, нису у стању да пруже детаљну, љубазну и стрпљиву услугу какву јапанске муштерије очекују и какву пружају пожртвовани, учтиви домаћи радници.

Тако је сада у самопослугама у већим јапанским градовима могуће видети раднике кинеског, корејског, бразилског или непалског порекла.

У Јапану самопослуге играју и улогу сунђера који упија углавном домаћу женску радну снагу, армију припадница лепшег пола које због старања о деци не могу себи да приуште да раде пуно радно време, већ имају потребу за флексибилним или скраћеним радним временом, односно, привременим запослењем које може да допуни њихов породични буџет. У том смислу, самопослуге чине немалу услугу не само јапанској привреди и потрошачима већ и просечном домаћинству.

Када су у питању проблеми везани за рад, самопослуге, или тачније, предузећа која су њихови оператери или власници, последњих година изложена су и друштвеној критици у вези са експлоатацијом радника, јер су, у настојању да обезбеде услугу током целе ноћи, присиљавале запослене, нарочите шефове продавница, који су типично мушкарци-самци, на по здравље опасан прековремени рад у трећој смени.

Упркос томе, самопослуге у Јапану, са својом понудом готових јела, јефтиних кишобрана, пуњача за мобилне телефоне или производа као што су мали комплети с пастом и четкицом за зубе или с иглом и концем, те копир и машинама за прављeње кафе, остају права уточишта и спас за грађане – оне имају безмало све што је од користи за преживљавање у савременим урбаним условима. Као такве, оне се увлаче под кожу потрошача и чине да се они несвесно вежу за њих.