Видовдан – словенски, хришћански и национални празник Срба

И пагански обичаји и хришћански утицаји и датум важан за српски народ – све то је Видовдан. Корени сежу чак до словенске митологије.

„Оно што је јако битно за сам Видовдан јесте то што је у њему и даље помен на бога Вида кога су празновали стари Словени“, наглашава Александар Репеџић, етнолог.

У народној религији Видовдан прати велики број веровања и магијских радњи које се и данас практикују.

„У селима око Понишавља, 27. јуна се бере биљка видочица која се остави да преноћи у води и онда се ујутру том водом умива“, објашњава етнолог.

Не само у Србији већ и на целом Балкану, за Видовдан су везни одређени ритуали и обичаји.

„Карактеристично је за овај празник и то да су се у Црној Гори и Херцеговини сакупљали момци и девојке увече и прескакали ватре, стављали венце на главу. Такође, у Босни, девојке су брале црвено цвеће и стављале под главу надајући се да ће на тај начин за Видовдан да усну свог вереника или будућег момка“, додаје Репеџић.

Божур симбол Видовдана

Осим видове траве, симбол овог празника је и црвени божур.

„Оно што знамо из косовског мита јесте да је божур настао управо после Косовске битке када је из крви настао цвет“, подсећа етнолог.

Божур је драгоцени цвет за традицију многих народа.

„У Eнгеској су веровали да божур лечи 20 болести, па чак и беснило и ујед змије. Такође, за божур знамо и из грчке митологије. Aфродита je била љубоморна на једну нимфу, која кад год угледа Аполона, она поцрвени, онда ју је Афродита претворила у божур“, наводи Петар Репеџић.

Блог Етнолог за радознале

Приче о божуру, Видовдану, великим празницима и обичајима скоро свакодневно на друштвеним мрежама и блогу поставља етнолог Александар Репеџић. Садржај необичан за друштвене мреже, после само неколико месеци од покретања, привукао је пажњу великог броја пратилаца.

„Блог Етнолог настао је прошле године, сасвим случајно, након великих разговора са пријатељима шта би то они желели да виде и да чују. Циљ блога је да упозна ширу публику, пре свега на Балкану, са богатом нематеријалном културном баштином, богатом културом, традицијом, обичајима“, напомиње Репеџић.

Текстови о Шумској мајци, дрекавцима, Дубочким краљицама, змајевима, инспирисале су и младу уметницу Анђелу Ђермановић, па су њени цртежи и радови постали илустрација тих текстова на блогу и профилу.

„Најчешће се ослањамо на интуицију, тако што Александар одабере из моје архиве рад који му највише одговара, а потом га ја визуелно приказујем само на основу наслова, водећи се сопственим искуствима и асоцијацијама. И обично дође до савршеног поклапања мог доживљаја и саме садржине текста“, објашњава уметница.

Објаве коментаришу пратиоци из свих земаља региона, јер су многе појаве и веровања слични, па не чуди што су се многи сложили да је од свих митолошких бића најопаснији зли дух под називом Бес.