То што псујете, досађујете се или правите глупости на јавном месту, може вам бити од користи

„Знам човека који је оставио цигарете, пиће, секс и масну храну. Био је здрав кaо дрен када се убио“. Ово је шала коју је испричао телевизијски водитељ и комичар Џони Карсон у једној својој емисији која илуструје једну непријатну истину – не можемо увек бити анђели. А изгледа и да не треба да будемо.

Истраживања су открила да ових пет непристојних ствари чине да се осећамо боље, да будемо креативнији и да имамо успешнију комуникацију са другим људима, наводи професор Ричард Стивенс у свом чланку на порталу Конверзејшн.

Псовање

Благодети псовања су до сада врло добро утврђене. Псовање нам подиже толеранцију на бол, повећава физичку снагу и помаже у остваривању социјалне кохезије. А нове студије непрестано пристижу.

Недавно је једна студија открила да псовање помаже да сачувате мирноћу током вожње. Стотинама возача приказане су ситуације у саобраћају које ће сваког возача довести до лудила – пешак који прелази на црвено, возач који не поштује предност и исече вас и непрописно паркирано возило које блокира пролазак.

Половини испитаника је дозвољено да псује, наглас или тихо, док се од друге групе захтевало да ћути. Ови што су псовали после теста су саопштили да се осећају добро, што сугерише да им је псовање помогло да искале бес током вожње.

И сигурно је боље да псујете у аутомобилу неколико минута, него да дођете на одредиште и понашате се лоше према људима у својој околини јер сте бесни.

Много је разлога зашто је псовање на првом месту ове листе – јефтино је, лако доступно и калоријски неутрално средство самопомоћи.

Алкохол

Данас је општеприхваћено становиште да не постоји сигурна количина алкохола коју бисмо смели да конзумирамо. И поред тога, пиће се точи на све стране, а изгледа да је у умереним количинама потенцијално и од користи.

Једно недавно истраживање је открило да нам алкохол помаже да течније говоримо страни језик. Испитаници волонтери, студенти из Немачке који живе и студирају у Холандији, добили су да попију џин тоник са садржајем алкохола отприлике једнаком као две флаше пива.

Затим је од студената тражено да два минута разговарају само на холандском и то о проблему тестирања на животињама. Испоставило се да су много течније говорили холандски него њихове колеге у контролној групи који су пили само воду.

Чини се да су опуштајућа својства алкохола ублажила сваки осећај друштвене нелагоде када говорите на страном језику. Непотребно је помињати да умерене количине алкохола такође ублажавају осећај социјалне анксиозности и олакшавају повезивање са људима око нас.

Досађивати се

Популарно становиште у данашња ужурбана времена оријентисана само ка успеху јесте да се досађују само досадни људи и да се на њих гледа с висине као на ленштине и неспособњаковиће. Али да ли је то стварно тако?

Досада је универзално људско искуство – с времена на време сви се досађујемо. Психолози ово стање дефинишу као осећај да немате никакве мотиве или циљ – неуспешна намера да се укључите у свет. То је као да сте у лимбу.

Али шта је поента када се осећамо овако? Један од одговора је да нас досада приморава да покушамо да успоставимо значење, које може покренути нашу креативност. Једно истраживање је показало да су испитаници у једном експерименту којима су пуштани досадни видео-снимци (на пример како неко простире веш), много боље извршавали креативне задатке који су им после тога постављени.

Дакле, у ствари, досада може бити осећање које треба прихватити као стање које нам отвара нове могућности и изазове.

Бити глуп

Веровали или не, и од глупости се може имати користи – или бар од спремности да признате да се повремено осећате као тотална незналица. Микробиолог Мартин Шварце је у једном свом тексту у часопису Journal of Cell Science описао необичан сусрет са старом познаницом, једном од најсјајнијих особа коју је упознао, а која је напустила научну каријеру и постала адвокат. Рекла му је да се одрекла науке јер се увек осећала као потпуна глупача.

Испрва му је деловало да се не слаже са овом шокантном изјавом, док следећег дана није схватио да се и он, бавећи се науком, некад осећа глупо. Често нам није јасно да ли уопште постављамо права питања, а камоли да ли проналазимо праве одговоре.

Шварце је схватио да смо приморани да се суочимо са својом „апсолутном глупошћу“, баш због тога што немамо све одговоре. Прихватање овог осећања може нас ослободити и омогућити нам да лакше поднесемо успутне грешке на путу до епохалних открића.

Ово не важи само на пољу науке. Добро је по нашу мотивацију да повремено изазовемо сами себе, па чак и да посумњамо у себе. Истраживања су показала да смо углавном превише сигурни у своје способности, што може да спутава наш лични развој.

Кршити правила у јавности

Једна од последњих ствари на овом списку је кршење друштвених норми и правила. Криминално понашање, наравно, не спада у ову категорију. Али постоје неки много занимљивији начини побуне. Често нам се чини да нам треба мало више опуштености како бисмо се ослободили бесконачног притиска бонтона и учтивости.

У једној занимљивој студији истраживачи су се одважили да стотинак студената завршних година студија пошаљу из лабораторије и дозволе им да у јавности прекрше неку друштвену норму и забележе последице својих дела.

Један од студената је трчао покретним степеницама у тржном центру у супротном смеру. Други је спустио прозоре на аутомобилу и гласно певао, а један је сео поред старије госпође у готово празном аутобусу.

Шала на покретним степеницама није успела. Сви су негодовали. Међутим, пролазници поред студента који је из свег гласа певао у свом аутомобилу су га поздрављали, аплаудирали, па чак и следили његов пример, док је старој госпођи у аутобусу пријало да са неким проћаска.

Све у свему, када су сви примери евидентирани и категоризовани, мањи део преступа био је негативно прихваћен (35,4 одсто). Ипак постоје и позитивне стране неких умеренијих кршења норми које могу бити средство ослобађања од стега конвенција и које подстичу неку истинску људску топлину и интеракцију.