Строже казне за загађење ваздуха – шта доноси нова Директива ЕУ

Савет Европске уније је усвојио Директиву којом се постављају строжа ограничења за загађујуће материје којим се утиче на здравље људи, које треба да буду постигнуте до 2030. године. Грађани могу да траже одштету уколико им због непоштовања прописа буде нарушено здравље.

Дозвољена годишња концентрација за најситније честице ПМ2.5 спушта се са 25 на 10 микрограма по кубном метру, док ће за азот-диоксид бити преполовљена на 20 микрограма. Препорука СЗО је да концентрација ПМ 2,5 не буде већа од пет микрограма по кубном метру ваздуха.

„Што су више премашене те препоручене вредности то је већа вероватноћа да ће у краћем периоду и са већом вероватноћом доћи до појаве болести. Поред болести срца и крвних судова, ту су болести органа за дисање, ту је рак плућа, шећерна болест", рекла је др Елизабет Пауновић, бивша директорка Европског центра за животну средину и здравље СЗО.

Директива прописује да грађани могу да траже надокнаду за нарушавање здравља због загађеног ваздуха, а државе имају рок од две године да је укључе у национално законодавство.

„Сигурно је да ће и наша Уредба бити ажурирана. Урадиће се сигурно ревизије постојеће Уредбе која ће бити усаглашена сада са новом ажурираном верзијом коју је усвојила Европска комисија", изјавио је др Андреј Шоштарић, начелник Кабинета за испитивање ваздуха Градског завода за јавно здравље – Београд.

У Србији је побољшан мониторинг и он показује да је и прошле године ваздух био веома загађен у већини градова. Прекорачење средње дневне граничне вредности ПМ честица од 50µг/м3 дозвољено је 35 дана годишње, а тај број је већ премашен у 36 насеља. У Београду се квалитет ваздуха контролише на 40 места.

„Ми у једном сату имамо 180 података од којих генеришемо једну информацију о томе какав је начелно ваздух, значи кратку јасну информацију. Свакако се препоручује да се смањи боравак на отвореном простору, да се избегава физичка активност, хроничне болеснике да поведу посебна рачуна да ли је потребно да се обрате лекару уколико осетите тегобе своје основне болести", додаје др Шоштарић.

Процењује се да због загађеног ваздуха сваке године 300.000 људи у Европској унијии прерано умре.

„Ако посматрамо на 100.000 становника и стандардизовано на старост, Република Србија смртност од тих ПМ2,5 честица има скоро четири пута вишу него развијене западноевропске земље и дупло вишу него што је светски просек", рекла је Пауновићева.

Влада Србије је пре две године усвојила Програм заштите ваздуха до 2030. године у коме се наводи да је аеро-загађење један од водећих фактора ризика за људско здравље и узрок око 12.000 превремених смрти годишње у Србији. Ако би се смањиле емисије из енергетике, постројења за сагоревање, саобраћаја, индустрије и пољопривреде, како је планирано, тај број би се смањио на 7.400 годишње.