Гумене меде, савршен начин да савладате основе генетике

Под претпоставком да генетика код гумених медведа функционише на исти начин као код нас, онда би потомци жутог и црвеног медведа требало да имају један сет хромозома од маме и један од оца – дакле 50 одсто од сваког – лако!

Међутим, пре него што наши парови хромозома (и гени од којих су они сачињени) пређу на следећу генерацију, они се помешају.

На пример, ДНК из хромозома три који сте наследили од маме биће замењен еквивалентним одељком ДНК из ваше друге верзије хромозома три, који сте добили од оца, у процесу који се зове генетска рекомбинација.

То значи да деца црвеног и жутог гуменог медведа неће нужно имати четвртину ДНК свог гуменог баке или деке. Те како се пола црвене, пола жуте гуме почну да спарују, а затим и њихова деца, мешавина постаје све необичнија и неочекиванија.

Ову необичну идеју „слатке“ наставе генетике на свом налогу на Твитеру је први представио професор неуронауке са Универзитета у Њујорку Џеј Ван Бавел и привукао велику пажњу.

Мада је идеја наизглед врло једноставна, показује се да се генетика лако и брзо компликује.

Ово је врло укусан начин да се објасни преношење наследних особина, али не објашњава све. На пример, овде не можемо сазнати које су особине доминантне или рецесивне.

У ствари, наставници често користе гумене медведе како би ученицима објаснили основе наслеђивања и преношења гена.

Али да бисте тачно показали како се специфични гени и њихове повезане особине добијају од маме и тате (и да бисте утврдили размере по којима треба да помешате гумене медведе) треба се послужити још једним помагалом које би морали да знају сви ученици средње школе – добрим старим Панетовим квадратом.

Он нам омогућава да видимо које су особине доминантне (велико слово) као и могуће комбинације особина са којима можемо завршити.