Какве везе имају срећа и економија

Да ли је срећа нешто што се може измерити, баш као и економски показатељи попут бруто домаћег производа? И шта, заправо, срећа значи у економском контексту? Научници широм света последњих деценија развијају различите методе да би квантификовали овај, на први поглед, неухватљив концепт.

Један од кључних алата који се користи у економској анализи среће је такозвани Индекс среће или Индекс задовољства животом. Ови индекси укључују анкете у којима људи дају одговоре на питања о њиховом општем задовољству животом.

„Неколико организација учествује у издавању публикација која има стотинак страница и зове се Годишњи глобални индекс среће и практично тај индекс се базира на неколико параметара који анктерирани у 180 земаља попуњавају сваке године“, објашњава математичар проф. др Петар Кочовић.

„Највише има утицај код појединаца у том истраживању општи индекс среће, па онда здравље, па иде образовање, па задовољство околностима и тако даље. Има тих параметара тридесетак. На годишњем нивоу када се покупе сви ти индекси за 2024. годину Финска је на првом месту. Невероватно ми је да је Израел ту на негде трећем, четвртом месту. Србија је на 37. месту за 2024. годину и поправила се са неких 25 индексних поена у односу на 2023.“, додаје професор.

Хедонометрија је појам који се односи на покушај квалификовања среће, односно мерење нивоа задовољства и емоционалног стања код појединаца или група. Ова област се развила из комбинације психологије, социологије и све више математике и технологије.

Циљ хедонометрије је да пронађе начин како да се помоћу различитих метода, укључујући статистичке анализе, алгоритме и велике количине података мери срећа на објективан начин.

„Постоји програм који из новина на дневном нивоу скупља параметре из једног посебног речника које је развило Америчко друштво за психологију. И ту има 1.300 речи које имају на скали од 0 до 10 одређене параметре. И када пропустимо тај текст или било који текст, добијемо параметре за срећу на дневном нивоу. Можемо то да држимо стално и да анализирамо нон- стоп текстове и онда видимо да се ти параметри из дана у дан, из минут у минут, на крају крајева мењају горе-доле“, истиче проф. др Петар Кочовић.

Иако срећа можда делује као апстрактан појам, помоћу науке можемо боље да је разумемо па чак и измеримо. Економија среће открива да благостање није само у вези са новцем, већ је то комплексан феномен у којем се преплићу економски, друштвени и психолошки фактори.