Злакуска грнчарија опстала захваљујући једној телевизијској емисији

Загазио је девету деценију, али не одустаје од израде грнчарије пуних 75 година. Крајем седамдесетих у емисији Недељка Јешића, Људи говоре, грнчар Милан Савић открио је свету тајну заната.

„Тако на тај начин је млого то помогла нам телевизија. Имамо добре понуде за радом тијем и то радимо и пролазимо лијепо“, признаје старина Милан Савић.

Медијска промоција променила је поглед на тај занат у ери индустријализације Југославије.

„Тад су нас задиркивала деца – рбињари, црепуљари – тако нешто погрдно, зато што се ето, наши бавили тим занатом“, каже Василије Терзић из Злакусе.

Један документарац је био пресудан да древни занат буде тема за докторску дисертацију и тако утре пут његовом светском значају.

„Такав исти начин рада користио се и у Шпанији, Португалији, неким деловима Пиринеја и Француских Пиринеја, али тамо је то све већ напуштено. Злакуса је остала једина“, наглашава др Биљана Ђорђевић, музејски саветник Народног музеја у Београду.

Захваљујући томе, у Мрчајевцима постоје два највећа лонца на свету од 560 и 600 литара.

„У коме се кува храна. Имамо већих судова, али они служе као статуе у неком музеју“, наводи Милутин Тошић из Мрчајеваца.

Највеће лонце правили су у домаћинству Шуњеварића, где је традицију прве жене која се бавила тим занатом данас наставила снаја.

„Све више и више младих почиње да ради. Деца немају посла и онда наставља се та традиција са колена на колено“, каже Даница Шуњеварић из Злакусе.

Занат који је био на путу да ишчезне, позлатио се грнчарима у Злакуси, донео бољитак том крају, укусну храну широм Србије и постао нематеријално културно наслеђа човечанства.