У Коштунићима производе ракију по традиционалној рецептури, али по светским стандардима

Млада Горњомилановчанка Наташа Вељовић, тврди да уопште није нужно да ракију пече мушкарац. Она је технолог и већ две године ради у фирми за прераду воћа и поврћа у Коштунићима.

„Радим овде на производњи нектара и џемова и овде на производњи ракије. За ову технологију код нас је карактеристично то што се те алкохолне паре загревају у казану. Након тога се врши одвајање првенца главног тока и патоке. Главни ток се пребацује у дрвену бурад где одлежава најмање годину дана, у случају дестилата од шљиве, док се дестилати од крушке, кајсије, дуње и јабуке смештају у прохромске посуде у којима одлежавају“, објашњава Наташа.

Додаје да је смештање у храстову бурад веома важно јер то дестилату шљиве даје боју, укус, танине и остале материје које прелазе у дестилат, односно касније ракију, како би добила своја својства. Остали дестилати су безбојни и зато одлежавају у прохромским судовима.

Како објашњава Марко Мирковић, радник у производњи, овај начин производње ракије се разликује од традиционалног пре свега по брзини, лакоћи и већим количинама коначног производа.

„Производни програм фабрике чине производња сокова, нектара, џемова и мармеладе и, наравно, ракије”, наводи Данијела Дамјановић Лазовић. „Имамо пет врста ракије које се производе од воћа из нашег подручја. То су шљива, кајсија, дуња, јабука и крушка виљамовка.“ 

Овај пример сведочи да се производњом ракије могу бавити и младе школоване особе, као и да млади из града одлазе на село и раде по светским стандардима и технологијама, али да се поштују и традиционални рецепти.