Слављење Сунца у Непалу – молитве за просперитет и здравље

Првог дана поклоници се купају у „светим” рекама и чисте куће и окућнице. Такође узимају храну која садржи доста пиринча и млека, али се уздржавају од конзумирања соли, ђумбира и белог лука.

Другог дана, верници посте цео дан и нуде Богу Сунца пиринчану кашу и воће. Прекидају пост након заласка Сунца једним вечерњим оброком, али онда поново почињу да посте. Наредних 36 сати неће ни пити воду.

Трећег дана моле се залазећем Сунцу стојећи до колена у води. Окупљају се на обалама река и бара, окићени цвећем и шареним светиљкама, увече и певају народне песме.

Четвртог и последњег дана, приносе жртве излазећем Сунцу и прекидају пост. По повратку кући, храну припремљену посебно за ову прилику, по имену „прасад”, деле члановима породице и родбини.

Ове године, Чат је почео у уторак, а завршиће се у петак.

Датуми за фестивал су одређени по лунарним фазама (титис). Обично су у октобру или новембру.

Иако су људи из удаљених планинских крајева такође почели да славе овај фестивал последњих година, Чат се најупечатљивије обележава у региону Тараи.

Без обзира на то, разна места дуж река Багмати и Бишнумати, укључујући Гауригат, Купондоле и Калимати, као и језера укључујући Камалпокари, уређена су у главном граду Катмандуу како би поклоници долазили и молили се Сунцу.

У Гауригату је, на пример, обезбеђен простор да се 567 породица може молити, а организатори су изјавили да је главни ритуал у четвртак –  церемонија „Пуџа”.

Људи поштују овај фестивал и учествују у њему верујући да ће им то омогућити просперитет, напредак и добро здравље. Сунце је обожавано јер га препознају као Бога енергије и животне снаге.

Непалски хиндуски поклоници обично су у свечаној одећи са посебним украсима и тако одевени присуствују молитвама током фестивала.