Елизабетанска кочија на ченејском салашу

Елизабетанска кочија на ченејском салашу. Али то не значи да је британска краљица у посети Србији, већ да је Нестор Слепчев направио фијакер који много подсећа на „дијамантску капсулу“, како често зову кочију краљице Елизабете.

„Пошто правим фијакере, двадесет и нешто фијакера сам направио до сада, и супруга, она увек шврља по интернету овамо-тамо и зове ме једно вече: 'Дођи да видиш фијакер како је леп.' И ја дошао унутра и гледам. Прелеп фијакер. Е, ја ћу пробати да направим то. И ево га после две године, захваљујући супрузи мојој“, објашњава Слепчев.

За разлику од праве кочије, која је дрвена, ова је углавном метална. Нема дијаманте и сафире, али је обложена најфинијим материјалима који су стигли директно из Париза. Тешка је готово тону и по, а дугачка 5,5 метара. А када се у њу упрегну два пара коња, достићи ће димензије шлепера.

Kочија је свечана и служи за разна весеља, најчешће за свадбе. 

„Осам особа може да преноси, а брзина је четири коњске снаге, колико иду коњи, 15–20 на сат. Добро, није 'ферари' неки, него је ипак кочија“, каже у шали конструктор из Ченеја.

Kриво му је што кочија није била завршена у време посете принца Чарлса. Али су се зато Ченејци дивили том подухвату, као и претходним – кочији бундеви и двоколицама налик онима у филму Бен Хур. 

„Направио сам два комада. Један сам продао, а један сам, нажалост... имао јако велики пожар овде. Изгорела су три авиона, пет фијакера и један од тих квадрига“, сећа се Слепчев.

Радионицу је успео да подигне из пепела. Kаже да не може да замисли живот без ње. У Несторовој радионици свега има: фијакери, Деда Мразове санке, краљевска кочија. Али авион нисмо очекивали.

Љубав према авионима јавила се још док је живео у Аустралији. Захваљујући пријатељу који је био пилот у немачкој авијацији, заволео је авионе. Из хобија је направио први нискокрилац.

„Једном ми је причао о 'роди', немачком авиону 'рода', то је познати извиђачки авион, како је он побегао са руског фронта са 'родом' и стигао до Нирнберга, тамо је у малом месту била његова кућа и била ми јако интересантна прича и помислих: 'Хајде, пробаћу да направим.' И други пројекат ми је била 'рода'. Први пут сам га однео у Америку на један аеромитинг, највећи Oshkosh, и тамо се прославила, баш се прославила и онда сам баталио мој посао који је био на аеродрому и почео да се бавим професионалном производњом авиона“, објашњава Слепчев.

До сада је направио 13 авиона и сваки је летео. Због тога што углавном прави немачке авионе, Ченејци су га прозвали Шваба. Тренутно прави „штуку“, коју је мало запоставио због кочије.

„Ово је исто немачки авион, био је лаки бомбардер у Другом светском рату, и ово је умањено за пола, пошто је био велики авион, прилично велик авион и ја сам га умањио за пола и спадаће у ултралајт класу, спортски авион, двосед, брзина негде око 200 километара на сат“, каже Нестор.

Kупци ових авиона углавном су бизнисмени, којима служе за рекреацију. Два авиона купио је и Kирби Чемблиз, светски правак у тркама авиона "Red Bull Race", и капетан „боинга 737“. А распитивале су се и многе познате личности.

„У оно време није било интернета него сам рекламирао у разним часописима у Америци и једно вече ме зове тај из АЦ/ДЦ, Kлиф ја мислим да се звао, и представио се ко је, а ја немам појма ко је, а моја ћерка је тада била тинејџерка и почне да вришти: 'Тата, тата, па знаш ти ко је то?' Немам појма ко је. 'Па то је басиста из АЦ/ДЦ.' Па рекô добро, шта, а њој то било као...“, сећа се конструктор.

Све авионе у Европи купцима сам испоручује. Оне преко океана, у Америку и Аустралију шаље бродом. Прати их и на лицу места склапа. За кочију каже да би волео да остане у Србији. Можда се приликом следеће посете принц Чарлс провоза баш у њој.