Јака породица најважнија за срећу

Уницефово истраживање под називом „Срећа и породице са децом у Србији“ показало је да је у тој популацији срећно 67,7 одсто породица, а несрећно је 11,7 одсто, јавља Бета.

У укупној популацији Србије, према „Галуповом“ истраживању, удео несрећног становништва повећан је у односу на претходни период на 24 одсто.

Према Уницефовим подацима, за срећу породице је веома важан међусобан однос родитеља и родитеља и деце, а пре свега разумевање, поштовање, квалитет времена које проводе заједно и начин решавања несугласица.

„Конфликт у породици неретко угрожава породичну хармонију и представља један од највећих ризика за породичну срећу“, наводи се у резултатима истраживања и додаје да су породице које скоро свакодневно имају заједничке оброке – срећније од других породица.

Истраживање је показало да су срећније породице које имају јачу социјалну мрежу и које одржавају односе са родбином, пријатељима и комшијама.

„Висок материјални статус не доприноси срећи, иако се често мисли супротно. Материјални статус, ипак, може имати врло негативан утицај на срећу када говоримо о могућности задовољења егзистенцијалних потреба чланова породице“, наводи Уницеф.

Ипак, указује се и да постоји седам пута више шанси да буде несрећна породица која не може да обезбеди место за живот, огрев или да покрије основне финансијске обавезе.

Директор Уницефа у Србији Мишел Сен Ло рекао је на представљању резултата да се најважнији налаз истраживања може сумирати у реченици да „тајна среће лежи у квалитету односа са другима“.

„Оно што карактерише срећне породице више од свега осталог су добри односи, пуни поштовања међу свим члановима породице, партнерско родитељство и квалитетно проведено време са децом“, каже Сен Ло.

Директорка Фондације „Хемофарм“ Снежана Радочај оценила је да не треба дозволити да деца расту сама, већ да родитељи треба да квалитетно проводе време с децом, без обзира на то колико је то времена дневно.

Представница Уницефа Катлин Брашић рекла је да се српске породице сматрају отпорним због великог ослонца који имају у оквиру социјалне мреже, али да би било добро да се повећа ослањање и на професионалне установе које могу да пруже помоћ у решавању проблема.

Уницефово истраживање, уз подршку Фондације „Хемофарм“, обухватило је 600 домаћинстава из 28 општина у Србији, а урађено је у сарадњи с Центром за истраживање јавних политика и агенцијом „Фактор плус“.