Председник, горски титан стар 3.240 година!

Досадашње друго по величини дрво на свету, џиновска секвоја Грант из Сјера Неваде, после свеобухватног мерења којим је установљено да је од њега већи оближњи примерак под називом Председник, истиснуто је сa вицешампионске позиције.

И после 3.240 година(!), дрво и даље расте исто као и раније што највише изненађује научнике који испитују како ће на секвоје утицати климатске промене и да ли та врста дрвета - највећа жива бића на Земљи - има улогу у борби против њих.

Мерење секвоја било је део десетогодишњег истраживања секвоја и климатских промена, а мере Председника оповргле су претходну претпоставку да велико дрвеће спорије расте у старијем добу.

То значи, како сматрају стручњаци, да ће количина угљен-диоксида коју џиновско дрвеће апсорбује фотосинтезом наставити да се повећава током њиховог животног века.

Председник, који је висок 73,5 метара, на досадашњој листи интернет енциклопедије Википедије био је трећи по величини (не висини) међу џиновским секвојама.

Сада, са обимом већим од 28 метара и запремином од 1.275 кубних метара масе стабла, и још 255 кубних метара масе грана, Председник је 15 одсто већи од Гранта, познатог и као америчко Божићно дрво.

Председник расте, оцењују стручњаци, за по један кубни метар дрвне масе током кратке, шестомесечне годишње вегетације, и по томе је једно од најбрже растућих дрвета у свету.

Са две милијарде листова у крошњи вероватно је дрво са највећим бројем листова, што га сврстава међу најефикасније „природне фабрике" за претварање угљен-диоксида у хранљив шећер током фотосинтезе.

Ипак, највећа светска секвоја је Генерал Шерман, такође у Сјера Невади, чија је запремина 57 кубних метара већа од Председникових 1.529.

Џиновске секвоје толико порасту и дуговечне су због тога што су отпорне на болести и штеточине које угрожавају друго дрвеће, а дебела кора штити их од пожара.

Толика продуктивност и отпорност чине секвоје и њихове рођаке кандидатима за планско гајење ради смањења високе концентрације угљен-диоксида у ваздуху, која изазива отопљавање климе.

Пошто је природно станиште секвоја Калифорнија, за научнике је занимљиво то што су их први досељеници у Америку послали у своју постојбину, Велику Британију, а садили су их и на Новом Зеланду где се налази и највеће икада засађено дрво - секвоја из 1850. године, чији је пречник 4,6 метара.