Šta se krije iza trke EU i SAD za ukrajinskim mineralima

Ako se činilo da je Zelenski "legao na rudu“ nakon dogovora sa SAD o eksploataciji ukrajinskih rudnih rezervi, konačnog potpisa još nema. Pre početka rata, Ukrajina je imala oko 20.000 ležišta 116 različitih mineralnih sirovina. Procene su da je iskorišćeno svega 15 odsto.

Neke su nezamenjive u visokotehnološkoj proizvodnji. Na primer, europijum se koristi za ekrane osetljive na dodir, cerijum za poliranje stakla, a lantan za katalizatore u benzinskim motorima. Magneti za vetroturbine na moru napravljeni su od neodimijuma i disprozijuma. Retki metali se koriste i u proizvodnji dronova.

Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije kaže da su sve zapadne zemlje donele taj spisak o kritičnim mineralnim sirovinama, koji sadrži oko 50 različitih sirovina.

"Ukrajina od tih sirovina koje se nalaze na spisku i SAD, EU, Kanade i Australije raspolaže velikim rezervama aluminijuma, titana, grafita", navodi Mijatović.

Ponudu ima i EU. Od 30 kritičnih minerala koji su potrebni Evropi, 21 bi mogla da obezbedi Ukrajina.

"Nema smisla čak ni iz Trampove perspektive pokušavati da izvučete od Ukrajinaca osam puta više od onoga što su dobili od nas i naše pomoći. Ovo nema smisla. Na Zapadu treba svi da se zabrinu“. smatra profesor političkih nauka Univerziteta Kalifornije u Berkliju Majkl Stiven Fiš.

Geograf i saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču Džuli Mišel Klinger kaže da retki zemljani elementi imaju strateški značaj, ali da se, kako napominje, nažalost pojavljuju u geopolitičkim sporovima.

"Najveći broj ukrajinskih, nalaze se u područjima pod kontrolom Rusije. Dobijanje ili vraćanje pristupa tim nalazištima ima veliki geopolitički značaj", ukazuje Klingerova.

Kina dominira tržištem, pokušaj Zapada da smanji zavisnost

Amerika i EU većinu zaliha retkih metala i minerala dobijaju iz Kine, ali pokušavaju da smanje zavisnost od Pekinga.

Kina već strogo kontroliše izvoz volframa, telerijuma i drugih retkih minerala u SAD.

Trka za litijum i retke metale leži i iza Trampove ideje o kupovini Grenlanda - riznice retkih metala.

"Ako se setimo ranijih ratnih pohoda svakako da su jedan od osnovnih razloga bila određena rudna bogatstva, samo sada u ovim okolnostima to izgleda malo drugačije", naglašava Radojica Lazić, dekan Fakulteta za diplomatiju i bezbednost.

"(Donald) Tramp je otvoreno rekao ukrajinskoj strani šta želi i mislim da je Zelenski pogrešio što to odmah nije učinio, jer bi time njegova pozicija u pregovorima sa Ruskom Federacijom bila pojačana“, ocenjuje Lazić.

Izveštaj Međunarodne agencije za energiju predviđa da će potražnja za retkim rudama biti povećana i do sedam puta do 2040. godine. Trenutno, Kina dominira tržištem, obezbeđujući oko 70 odsto globalne proizvodnje retkih zemnih metala i oko 90 odsto njihove prerade.