Bitka za Panamski kanal - povratak Magelana ili Trampova pobeda

Reči predsednika Donalda Trampa da Amerika nije Panamski kanal "dala Kini već Panami", pa će ga, zbog toga, "vratiti", izazvale su pravu paniku u toj državi pa je od generalnog sekretara UN Antonija Guteresa zatraženo da se budućnošću jednog od najvažnijih plovnih puteva na planeti pozabavi i Savet bezbednosti.

Trampove reči protumačene su kao "pretnja silom" što se kosi sa Poveljom UN i samim tim postaje problem Saveta bezbednosti.

Pismo Guteresu objasnio je i predsednik Hoze Raul Mulino, koji je objasnio da Panamski kanal nije američki poklon njegovoj zemlji.

"U potpunosti odbacujemo sve što je Tramp rekao. Prvo, jer nije tačno, a zatim i jer Panamski kanal pripada Panami i tako će biti i nadalje", rekao je Mulino tokom foruma u švajcarskom Davosu.

Tramp je, takođe, optužio kompaniju koja kontroliše kanal da posluje na štetu SAD, nakon čega su panamske vlasti pokrenule sveobuhvatnu reviziju poslovanja kako bi se obezbedilo "efikasna i transparentna upotreba javnih dobara".

Kompanija na koju je američki predsednik mislio je "Hačkinson ports", hongkonška firma koja kontroliše luke Balboa i Kristobal, na atlantskoj i pacifičkoj strani kanala.

Kineske vlasti odmah su navele da je ta država oduvek poštovala suverenitet Paname nad kanalom, koji Peking smatra "trajno neutralnim plovnim putem", dok je kompanija tvrdi da je i do sada poslovala potpuno transparentno.

Samo prošle godine, Panama je od prihoda povezanih sa kanalom inkasirala 2,5 milijarde dolara, odnosno oko 30 milijardi od 2000. godine.

Pobeda nad prirodom, ili priroda uzvraća udarac

"More je užasno i strašne su oluje, ali te prepreke nikada nisu bile dovoljan razlog za ostanak na obali", rekao je, svojevremeno, portugalski moreplovac Fernando Magelan. Opasni put kojim je Magelan prošao oko Ognjene zemlje gotovo je zaboravljen kada je 1914. godine prokopan Panamski kanal.

Simbol pobede čoveka nad prirodom je više od veka kasnije u opasnosti da postane jedan od najdrastičnijih primera posledica globalnog otopljavanja, jer se uski kanal koji je prokopan 26 metara iznad nivoa mora, puni vodom iz jezera Gatun i obližnjeg rezervoara.

Iz ova dva izvora, vodom se snabdeva i 4,3 miliona stanovnika Paname, pa je izostanak kiša i smanjen nivo u jezeru i rezervoaru naterao vlasti ove države da balansiraju između potreba stanovništva za tekućom vodom i međunarodnih obaveza u vezi sa Panamskim kanalom. Dodatne probleme izazvala je i odluka panamskih vlasti da po ceni od četiri miliona dolara dozvole „preskakanje reda“ za ulazak u kanal.

Situacija u Panamskom kanalu se sigurno neće popraviti u nekoliko narednih meseci, pošto će vodostaj na jezeru Gatun u martu i aprilu, kako se očekuje, biti na najnižem nivou u istoriji, zbog čega će saobraćaj ovim kanalom biti dodatno smanjen.

Zbog suše, kapacitet ovog kanala je početkom prošle godine smanjen sa 36 na 22 broda dnevno. Do avgusta, kanalom su prolazila 32 broda.

Do februara, Panamskim kanalom će moći da prođe svega 16 brodova dnevno, dok će ostali biti preusmereni na 13.000 kilometara duži put oko Ognjene zemlje. Prošle godine, Panamskim kanalom prošlo je 14.000 brodova koji su robu iz Azije prevozili do istočne obale Sjedinjenih Američkih Država, ili dalje ka Evropi.

Američka vojska izvršila je 1979. godine invaziju na Panamu kako bi zbacila diktatora Manuela Norijegu.