Битка за Панамски канал - повратак Магелана или Трампова победа

Речи председника Доналда Трампа да Америка није Панамски канал "дала Кини већ Панами", па ће га, због тога, "вратити", изазвале су праву панику у тој држави па је од генералног секретара УН Антонија Гутереса затражено да се будућношћу једног од најважнијих пловних путева на планети позабави и Савет безбедности.

Трампове речи протумачене су као "претња силом" што се коси са Повељом УН и самим тим постаје проблем Савета безбедности.

Писмо Гутересу објаснио је и председник Хозе Раул Мулино, који је објаснио да Панамски канал није амерички поклон његовој земљи.

"У потпуности одбацујемо све што је Трамп рекао. Прво, јер није тачно, а затим и јер Панамски канал припада Панами и тако ће бити и надаље", рекао је Мулино током форума у швајцарском Давосу.

Трамп је, такође, оптужио компанију која контролише канал да послује на штету САД, након чега су панамске власти покренуле свеобухватну ревизију пословања како би се обезбедило "ефикасна и транспарентна употреба јавних добара".

Компанија на коју је амерички председник мислио је "Хачкинсон портс", хонгконшка фирма која контролише луке Балбоа и Кристобал, на атлантској и пацифичкој страни канала.

Кинеске власти одмах су навеле да је та држава одувек поштовала суверенитет Панаме над каналом, који Пекинг сматра "трајно неутралним пловним путем", док је компанија тврди да је и до сада пословала потпуно транспарентно.

Само прошле године, Панама је од прихода повезаних са каналом инкасирала 2,5 милијарде долара, односно око 30 милијарди од 2000. године.

Победа над природом, или природа узвраћа ударац

"Море је ужасно и страшне су олује, али те препреке никада нису биле довољан разлог за останак на обали", рекао је, својевремено, португалски морепловац Фернандо Магелан. Опасни пут којим је Магелан прошао око Огњене земље готово је заборављен када је 1914. године прокопан Панамски канал.

Симбол победе човека над природом је више од века касније у опасности да постане један од најдрастичнијих примера последица глобалног отопљавања, јер се уски канал који је прокопан 26 метара изнад нивоа мора, пуни водом из језера Гатун и оближњег резервоара.

Из ова два извора, водом се снабдева и 4,3 милиона становника Панаме, па је изостанак киша и смањен ниво у језеру и резервоару натерао власти ове државе да балансирају између потреба становништва за текућом водом и међународних обавеза у вези са Панамским каналом. Додатне проблеме изазвала је и одлука панамских власти да по цени од четири милиона долара дозволе „прескакање реда“ за улазак у канал.

Ситуација у Панамском каналу се сигурно неће поправити у неколико наредних месеци, пошто ће водостај на језеру Гатун у марту и априлу, како се очекује, бити на најнижем нивоу у историји, због чега ће саобраћај овим каналом бити додатно смањен.

Због суше, капацитет овог канала је почетком прошле године смањен са 36 на 22 брода дневно. До августа, каналом су пролазила 32 брода.

До фебруара, Панамским каналом ће моћи да прође свега 16 бродова дневно, док ће остали бити преусмерени на 13.000 километара дужи пут око Огњене земље. Прошле године, Панамским каналом прошло је 14.000 бродова који су робу из Азије превозили до источне обале Сједињених Америчких Држава, или даље ка Европи.

Америчка војска извршила је 1979. године инвазију на Панаму како би збацила диктатора Мануела Норијегу.